Agonotet
Agonotet (starogrčki: ἀγωνοθέτης / agōnothetēs) bio je, u antičkoj Grčkoj, zvaničnik zadužen za organizovanje jedne od svetih panhelenskih igara. Isprva se tako nazivala osoba koja je organizovala igre i snosila troškove njihove organizacije. Ali, u velikim javnim igrama, kao što su bile Olimpijske igre i Pitijske igre, ovi zvaničnici bili su predstavnici različitih država ili su birani iz naroda u čijoj su se zemlji igre slavile. Tako je za Pitijske igre u Atini bilo birano deset athlothetae na četiri godine da nadgledaju različita takmičenja.
Historija[uredi | uredi kod]
Agonotet, koji je istovremeno bio i organizator igara i na njima funkcionisao kao sudija,[1] trebalo je da osigura nesmetano odvijanje nadmetanja. Kao odgovoran za upravljanje novcem primljenim i potrošenim u okviru nadmetanja, sastavljao je finansijski izveštaj. Morao je i pripremiti nagrade koje će biti dodeljene pobednicima (u Atini su za to kasnije bili zaduženi athlothetae) i uspostaviti njihovu zvaničnu listu. Tokom međunarodnih nadmetanja bio je odgovoran za organizaciju smeštaja takmičara i izaslanika.[2].
Stvaranje funkcije agonoteta u Atini datira s kraja 4. veka pre n.e. Demetrije iz Falerona ukinuo je dve najvažnije atinske liturgije: trijerarhiju, koja je postala nepotrebna s obzirom na povlačenje Atine sa međunarodne scene nakon poraza 322. pre n.e.,[3] i horegije, te ih je zamenio ovom novom, izbornom službom za "predsedabanje takmičenjima" ("agonotezija"), čije je finansiranje podržala država.[4]
Međutim, mnogi počasni dekreti u čast agonoteta pokazuju da su sume koje su dobrovoljno ulagane kao dopuna onima koje daje polis uveliko premašivale troškove stare koreografije. Tako je 284/283. g. pre n.e. u Atini izabrani agonotet, pesnik Filipid odustao od mogućnosti da mu grad nadoknadi sumu koje je uložio u organizaciju igara.[5] U stvari, liturgijska dimenzija agonoteze brzo se nametnula tokom helenističkog razdoblja[6] i praksa euergetizma postala je sve više rasprostranjena tokom narenih vekova: u to, između ostaloga, spadaju finansiranje građevinskih radova i popravke svetih građevine.[2]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Chambry et al. 2005: str. 74
- ↑ 2,0 2,1 Claude Vial, Lexique de la Grèce ancienne, Armand Colin, 2008, p. 13.
- ↑ Baslez et al. 2007: str. 350
- ↑ Habicht 2006: str. 75
- ↑ Habicht 2006: str. 155
- ↑ Queyrel & Queyrel 1996: str. 11
Izvori[uredi | uredi kod]
- Chambry, Émile; Marquis, Émeline; Billault, Alain; Goust, Dominique (2005). Lucien de Samosate. Bouquins. ISBN 9782221109021.
- Habicht, Christian (2006). Athènes hellénistique. Histoire de la cité d'Alexandre le Grand à Marc Antoine. Les Belles Lettres. ISBN 978-2-251-38077-3.
- Baslez, Marie-Françoise; Marcellesi, Marie-Christine; Pernin, Isabelle; Avram, Alexandre; Perrin-Saminadayar, Eric (2007). Économies et sociétés en Grèce ancienne 478-88. Les Belles Lettres. ISBN 978-2350300511.
- Queyrel, Anne; Queyrel, François (1996). Lexique d'Histoire et de Civilisation grecques. Paris. ISBN 2729896341.