Рожанство
| Рожанство | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Златиборски |
| Општина | Чајетина |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 457 |
| Положај | |
| Координате | 43°43′02″N 19°49′49″E / 43.7172°N 19.8303°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 828 m |
  Рожанство Рожанство (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 31208 |
| Позивни број | 031 |
| Регистарска ознака | UE |
Координате: 43° 43′ 02" СГШ, 19° 49′ 49" ИГД
Рожанство је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 457 становника (према попису из 1991. било је 532 становника).
Постоји више легенди о постанку имена Рожанства, али највише се спомињу ове четири: једна каже да то име потиче од ријечи божанство; друга од ријечи рождество, што је старији словенски облик именице рођење, али и имена празника Божића; трећа да су Глумци, први досељеници у Рожанство, повикали: „Ово је право божанство!", на шта је неко рекао: „Какво божанство, урожићемо се од рада, па ће бити право рожанство!"; а четврта да оно потиче од састава овдашњег земљишта – рожнаце.
Подручје Рожанства обухвата Рожањско и Радибратовића поље и околна шумовита подручја: Омар, Јелава, Велики храст, Осоје, Велико брдо, Васовића и Ковчића градина, Глиза, Радибратовића и Јосиповића градина, Лупоглава, Јанково брдо и Боричја. Дијели се на осам заселака: Вилотијевина, Радибратовина, Ристановина, Мићићи (са центром села), Поповина, Лазовина, Ковчићи-Утробе (први дио) и Меловићи-Утробе (други дио).
Село је познато по производњи буради и каца. У близини су Стопића пећина и бања Вапа. Кроз Рожанство пролази ријека Приштавица.
Од 1700-те до 1840-те године, у Рожанству је живјела породица Милутиновић-Симовић, од које води поријекло садашња фамилија Стакића. У тој породици стасао је патриота, пјесник и историјска личност Сима Милутиновић Сарајлија.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Рожанство живи 390 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,5 година (44,2 код мушкараца и 49,1 код жена). У насељу има 151 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 457 | 100,0% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 2 | 8 | ||
| 80+ | 7 | 17 | ||
| 75-79 | 9 | 9 | ||
| 70-74 | 21 | 19 | ||
| 65-69 | 15 | 23 | ||
| 60-64 | 17 | 23 | ||
| 55-59 | 11 | 9 | ||
| 50-54 | 17 | 8 | ||
| 45-49 | 20 | 11 | ||
| 40-44 | 18 | 17 | ||
| 35-39 | 20 | 15 | ||
| 30-34 | 10 | 16 | ||
| 25-29 | 7 | 10 | ||
| 20-24 | 17 | 7 | ||
| 15-19 | 13 | 6 | ||
| 10-14 | 16 | 11 | ||
| 5-9 | 12 | 7 | ||
| 0-4 | 3 | 6 | ||
| просек | 44.2 | 49.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 204 | 61 | 127 | 15 | 1 | - |
| Женски | 198 | 25 | 122 | 46 | 3 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 103 | 61 | - | 2 | 11 | 1 | 12 | 2 | 1 | 7 |
| Женски | 76 | 48 | - | - | 10 | - | - | 3 | 8 | 1 |
| Оба | 179 | 109 | - | 2 | 21 | 1 | 12 | 5 | 9 | 8 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 2 | 2 | - | 2 | - | - | - | |
| Женски | - | - | 1 | 3 | 1 | 1 | - | - | - | |
| Оба | - | - | 3 | 5 | 1 | 3 | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
