Прогореоци

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Прогореоци

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Шумадијски
Општина Аранђеловац
Становништво
Становништво (2011) Decrease 881
Положај
Координате 44°20′00″N 20°27′00″E / 44.333333°N 20.45°E / 44.333333; 20.45
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 233 m
Прогореоци na mapi Srbije
Прогореоци
Прогореоци
Прогореоци (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 034
Регистарска ознака AR


Координате: 44° 19′ 60" СГШ, 20° 26′ 60" ИГД
Прогореоци су насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 881 становника.

Историја[uredi | uredi kod]

Прогореоци се налази југоисточно од места Лазаревца. Прогореоци Су старије насеље. Помињу се за време аустријске владавине (1718-39. г.) под именом Prkurilaz. У првим десетинама 19. века припадали Катићевој Кнежини и имали су 1818. г. 12, а 1822. г. 18 кућа. По попису из 1921. г. село је имало 120 кућа са 830 становника.
Главније су породице: Арсенијевићи, Станојевићи. који су дошли из пиротског округа, Поповићи, Гавриловићи и Јошићи. Из Прогорелаца је био познати из Устанка бајракар Никола Ниџовић.[1]

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Прогореоци живи 815 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,4 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 329 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 627 [2]
1953. 1091
1961. 1230
1971. 1182
1981. 1110
1991. 1124 1117
2002. 1027 1015
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.003 98,81%
Мађари
  
2 0,19%
Румуни
  
1 0,09%
Бугари
  
1 0,09%
непознато
  
5 0,49%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi | uredi kod]

  • Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

Спољашње везе[uredi | uredi kod]