Катићи (Ивањица)
| Катићи | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Ивањица |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 125 |
| Положај | |
| Координате | 43°34′05″N 20°03′12″E / 43.568166°N 20.053333°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 918 m |
  Катићи Катићи (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | IC |
Координате: 43° 34′ 05" СГШ, 20° 03′ 12" ИГД
Катићи су насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 125 становника (према попису из 1991. било је 150 становника).
Географија[uredi | uredi kod]
Катићи су минијатурна варошица која се налази у центру месне заједнице Брезова у Старом Влаху.
Изнад Катића уздиже се Мучањ, планина са чијих висова од преко 1500 метара висине пуца величанствен поглед на све стране. На његовом врху налази се Савина вода која је изузетно посећена током целе године јер је у народном веровању и предању позната као врло лековита. У подножју Мучња, на извориштима реке Грабовице, налази се црква Св. Николе, позната као Бела црква, задужбина деспота Стефана Лазаревића, значајан архитектонски споменик чије фреске прекривају све унутрашње зидне површине и значајне су културно-историјске и уметничке вредности.
У самом месту је извориште Малог Рзава, а у близини изворишта реке Грабовице и Великог Рзава. Реке су богате поточном пастрмком, бистре и чисте, а њихови токови и кањони одвешће вас у свет бајке. Цела околина покривена је шумом, и прави су резерват разноврсне дивљачи, па је ловство добро развијено и организовано. У близини се налази и прихватилиште за срнећу дивљач на ограђеној површини од десетак хектара.
Посебна атракција је начин обиласка околине и планинских висова у организацији ПО. То је специјални „возић“ - атрактивно кабриолет возило са 12 места које је увек на располагању гостима, а разгледање околине приликом путовања ничим није ограничено па ћете имати потпун и јединствен доживљај природе и њених лепота. Све ово, као и чувена предусретљивост људи Старог Влаха, место чине привлачним. Идилична слика овог места сваког неодољиво тера да опет дође и ужива у спокоју и лепоти очуване и здраве средине. Удаљено је од Ивањице 22 км, а 14 км од излетишта Прилички кисељак (извор природне минералне воде).
До њега воде два магистрална пута, један преко Ариља, а други из правца Гуче. Преко Нове Вароши повезан је са Црном Гором и Јадраном.
Туризам[uredi | uredi kod]
Село Катићи удаљено је од Ивањице 22 км, налази се на магистралном путу Прилике - Кокин Брод који представља краћи излаз на магистралу која води ка Црној Гори, на идеалној надморској висини од 1024 м, у подручју планине Мучањ (Јеринин град 1534 м).
Здрава планинска клима, извори лековитих вода (Савина вода - лековити извор Светог Саве, Прилички кисељак, ...), бистри потоци са обиљем шума, зеленила и нетакнутом природом, природним знаменитостима Јеренин град...), споменицима културе и историје (Карађорђев шанац, Бела Црква...) и здравом храном, чине овај крај ексклузивном еколошком оазом.
Климатски услови, изванредан ваздух и сунце имају благотворено дејство посебно на асматичне болеснике и оне који болују од бронхија, повишеног и високог крвног притиска, анемије, пострауматичних стања и стреса.
Идеална надморска висина за припреме спортиста.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Катићи живи 101 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 43,6 година (42,4 код мушкараца и 44,9 код жена). У насељу има 36 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 123 | 98,4% | ||
| непознато | 1 | 0,8% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 0 | ||
| 75-79 | 3 | 5 | ||
| 70-74 | 1 | 6 | ||
| 65-69 | 9 | 6 | ||
| 60-64 | 5 | 7 | ||
| 55-59 | 0 | 2 | ||
| 50-54 | 4 | 1 | ||
| 45-49 | 7 | 3 | ||
| 40-44 | 5 | 6 | ||
| 35-39 | 3 | 3 | ||
| 30-34 | 4 | 2 | ||
| 25-29 | 5 | 3 | ||
| 20-24 | 1 | 4 | ||
| 15-19 | 7 | 3 | ||
| 10-14 | 3 | 1 | ||
| 5-9 | 2 | 3 | ||
| 0-4 | 4 | 4 | ||
| просек | 42.4 | 44.9 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 57 | 15 | 36 | 5 | 1 | - |
| Женски | 51 | 4 | 35 | 11 | 1 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 42 | 38 | - | - | 1 | - | - | - | 1 | - |
| Женски | 28 | 18 | - | - | 6 | - | - | 2 | 1 | - |
| Оба | 70 | 56 | - | - | 7 | - | - | 2 | 2 | - |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 1 | - | - | 1 | - | - | - | - | |
| Женски | - | - | - | - | - | 1 | - | - | - | |
| Оба | - | 1 | - | - | 1 | 1 | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Спољашње везе[uredi | uredi kod]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- http://www.hotellogos.rs/ivanjica-katici.html Arhivirano 2013-01-28 na Wayback Machine-u
- http://www.selo-turizam.com/ Arhivirano 2014-12-18 na Wayback Machine-u