Гвоздац
Гвоздац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Златиборски |
Општина | Бајина Башта |
Становништво | |
Становништво (2011) | 642 |
Положај | |
Координате | 44°05′31″N 19°36′22″E / 44.091833°N 19.606166°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 864 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 031 |
Регистарска ознака | UE |
Координате: 44° 05′ 31" СГШ, 19° 36′ 22" ИГД
Гвоздац је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 642 становника (према попису из 1991. било је 708 становника).
Географија[uredi | uredi kod]
Гвоздац је село покрај реке Дрине, којим доминира Гвоздачко поље. Изнад Гвоздца израстају Гвоздачке стене, висока планина каменитог састава.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Гвоздац живи 505 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,4 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 153 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,20.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 640 | 99,68% | ||
Хрвати | 2 | 0,31% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 5 | 9 | ||
75-79 | 11 | 16 | ||
70-74 | 16 | 23 | ||
65-69 | 22 | 25 | ||
60-64 | 20 | 23 | ||
55-59 | 17 | 11 | ||
50-54 | 15 | 29 | ||
45-49 | 24 | 15 | ||
40-44 | 20 | 17 | ||
35-39 | 22 | 12 | ||
30-34 | 32 | 20 | ||
25-29 | 19 | 15 | ||
20-24 | 24 | 24 | ||
15-19 | 20 | 20 | ||
10-14 | 16 | 14 | ||
5-9 | 22 | 16 | ||
0-4 | 24 | 24 | ||
просек | 38.4 | 42.1 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 267 | 67 | 180 | 18 | 2 | - |
Женски | 259 | 30 | 183 | 45 | 1 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 189 | 171 | - | - | 5 | - | 7 | 2 | - | 1 |
Женски | 98 | 92 | - | - | 2 | - | - | 1 | - | - |
Оба | 287 | 263 | - | - | 7 | - | 7 | 3 | - | 1 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 1 | 1 | - | - | - | - | 1 | |
Женски | - | - | - | 2 | - | 1 | - | - | - | |
Оба | - | - | 1 | 3 | - | 1 | - | - | 1 |
Привреда[uredi | uredi kod]
Природне лепоте и културно-историјске особености које поседује Бајина Башта са својом околином омогућавају изградњу препознатљиве туристичке дестинације. Ипак, њихови потенцијали за развој бројних облика туризма, још увек нису довољно искоршћени, између осталог, због недовољно развијене инфраструктуре.
Село је највећим делом равничарски предео. Основно занимање становништва овог краја је пољопривреда. Узгаја се пшеница, кукуруз и друго крмно биље, док се у брдским пределима људи углавном баве воћарством и узгојем јагодичастог воћа, претежно малине.
Село има добре социјално-економске показатеље развијености. У овом тренутку, један од већих проблема у развоју представља потреба за отварање границе на Дрини, јер не постоји слободан промет робе, нарочито стоке, уз поштовање строгих прописа и стандарда, с обзиром да су веома учестали илегалан откуп и шверц, који се све чешће дешава због разлике у цени у Србији и Републици Српској.[4]
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ↑ „URS posetio Gvozdac”. Arhivirano iz originala na datum 2012-03-09. Pristupljeno 2014-08-24.