Враћевшница
| Враћевшница | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 150 |
| Положај | |
| Координате | 44°03′00″N 20°38′00″E / 44.05°N 20.633333°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 350 m |
  Враћевшница Враћевшница (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 32315 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Координате: 44° 02′ 60" СГШ, 20° 37′ 60" ИГД
Враћевшница је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 150 становника (према попису из 1991. било је 117 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
У близини села се налази чувени истоимени манастир Враћевшница, са црквом Светог Ђорђа, који је подигао велики челник Радич односно Радич Поступовић 1428/29. године, а исте године му је и деспот Ђурађ Бранковић потврдио баштину својом повељом. Враћевшница је рушена и обнављана више пута. Године 1812. на Велику Госпојину Карађорђе је сазвао народну скупштину и објавио закључке Букурешког уговора о миру. Године 1819. кнез Милош Обреновић сахранио је ту своју мајку баба Вишњу, 1825. подигао је и конак за спомен на њу, а 1860. је обновио цркву.
По предању, село је добило име након Косовског боја, заједно са суседним селом које се зове Црнућа. Сви ратници из овог села који су са Радичем пошли у бој, вратили су се живи и здрави, те је Радич у знак захвалности Богу због повратка подигао манастир, а село тако добило име. У Црнућу се нико није вратио, те је село због туге променило име.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Враћевшница живи 125 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (43,7 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 50 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 150 | 100,0% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 4 | 1 | ||
| 75-79 | 0 | 6 | ||
| 70-74 | 5 | 9 | ||
| 65-69 | 5 | 8 | ||
| 60-64 | 5 | 4 | ||
| 55-59 | 2 | 7 | ||
| 50-54 | 7 | 4 | ||
| 45-49 | 5 | 8 | ||
| 40-44 | 6 | 5 | ||
| 35-39 | 4 | 4 | ||
| 30-34 | 4 | 5 | ||
| 25-29 | 3 | 4 | ||
| 20-24 | 5 | 4 | ||
| 15-19 | 0 | 2 | ||
| 10-14 | 4 | 4 | ||
| 5-9 | 5 | 2 | ||
| 0-4 | 2 | 6 | ||
| просек | 43.7 | 46.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 55 | 16 | 32 | 6 | 1 | - |
| Женски | 72 | 21 | 33 | 16 | 2 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 29 | 7 | - | - | 7 | 2 | 1 | 2 | 1 | 2 |
| Женски | 36 | 3 | - | - | 5 | - | - | 2 | 2 | - |
| Оба | 65 | 10 | - | - | 12 | 2 | 1 | 4 | 3 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 2 | 2 | 1 | 2 | - | - | - | |
| Женски | - | - | - | 4 | 3 | 17 | - | - | - | |
| Оба | - | - | 2 | 6 | 4 | 19 | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
