Водице (Смедеревска Паланка)
За остале употребе, погледајте Водице (разврставање).
| Водице | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Смедеревска Паланка |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 930 |
| Положај | |
| Координате | 44°20′07″N 20°57′02″E / 44.335166°N 20.9505°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 147 m |
  Водице Водице (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SP |
Координате: 44° 20′ 07" СГШ, 20° 57′ 02" ИГД
Водице је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 930 становника (према попису из 1991. било је 1011 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Село се налази у непосредној близини Паланке. Данашње село се помињеу Харачким списковима и ималоје 1822. г. 17 кућа. Године 1846. г. село је имало 42 куће, а по попису из 1921. године у селу је било 175 кућа са 847 становника.
Али судећи по предању, као и по траговима који се овде налазе, може се закључити да је овде постојало неко неко старије насеље. И данас се, на граници између Водица и Придворица, налазило се на трагове од рушевина. У близини потока Влаовице, где су виногради, било је по предању, старо насеље. То се место зове Селиште. Западно од села, поред пута који води за Калуђерицу, налазило се извор Видова Светиња или Видова Вода, на који свет сваке младе петке и недеље. У близини ове воде има трагова, мисли се од манастира, који је био задужбина кнеза Лазара и који је славио Видовдан. Старац Вулићевић прича, да је овај манастир порушен почетком 18. века и да је од његовог камења била подигнута Каменита Ћуприја у Паланци.
Прве куће овога насеља биле су у долини Јасенице и прве и најстарије породице становале су у Калуђерици и Тршевони, одакле су се „ за време шора“ преместиле на данашње место. Најстарији су досељеници Никачи (данас разни презимена). Њиховог предка довео Карађорђе из Дубнице (Пештер) 1809. године и он се настанио на Калуђерици, где су трла, одакле се „за време шора“ преместио на данашње место. За њима су дошли преци Нишковића од Лесковца и настанили се у Тршевини. Трећа по реду досељавања је породица Михаловића (Јевтића) чији је прадед дошао од Лесковца а прабаба од Ђуниса. Прадед Михаловића прво се населио у данашње Шуршево (Лепеница), одакле је дошао овамо. Од Лесковца су дошли и Живковићи (Аранђеловићи) у исто време кад и Нешковићи. Остале породице су дошли из разних крајева. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Водице живи 745 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (40,2 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 296 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 881 | 94,73% | ||
| Роми | 26 | 2,79% | ||
| Црногорци | 9 | 0,96% | ||
| Југословени | 3 | 0,32% | ||
| Хрвати | 1 | 0,10% | ||
| Словенци | 1 | 0,10% | ||
| Муслимани | 1 | 0,10% | ||
| Мађари | 1 | 0,10% | ||
| Македонци | 1 | 0,10% | ||
| непознато | 5 | 0,53% | ||
| м | ж | |||
| ? | 3 | 1 | ||
| 80+ | 5 | 10 | ||
| 75-79 | 12 | 26 | ||
| 70-74 | 35 | 41 | ||
| 65-69 | 34 | 42 | ||
| 60-64 | 25 | 30 | ||
| 55-59 | 18 | 20 | ||
| 50-54 | 30 | 38 | ||
| 45-49 | 39 | 21 | ||
| 40-44 | 45 | 34 | ||
| 35-39 | 25 | 31 | ||
| 30-34 | 26 | 23 | ||
| 25-29 | 24 | 34 | ||
| 20-24 | 35 | 18 | ||
| 15-19 | 31 | 29 | ||
| 10-14 | 33 | 30 | ||
| 5-9 | 29 | 21 | ||
| 0-4 | 16 | 16 | ||
| просек | 40.2 | 44.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 387 | 116 | 232 | 24 | 15 | - |
| Женски | 398 | 62 | 247 | 83 | 6 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 192 | 59 | - | - | 56 | 2 | 17 | 12 | 4 | 11 |
| Женски | 100 | 32 | - | - | 17 | 1 | - | 14 | 4 | 4 |
| Оба | 292 | 91 | - | - | 73 | 3 | 17 | 26 | 8 | 15 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 3 | 9 | 6 | 5 | 3 | - | - | 5 | |
| Женски | 1 | 2 | 1 | 8 | 14 | 2 | - | - | - | |
| Оба | 1 | 5 | 10 | 14 | 19 | 5 | - | - | 5 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Коришћена Литература:
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
