Брусник (Зајечар)

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Za ostale upotrebe, v. Брусник (razvrstavanje).
Брусник


Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Зајечарски
Град Зајечар
Становништво
Становништво (2011) 456
Положај
Координате 44°06′11″N 22°26′17″E / 44.103166°N 22.438°E / 44.103166; 22.438
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 140 m
Брусник na mapi Srbije
Брусник
Брусник
Брусник (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 19313
Позивни број 019
Регистарска ознака ZA


Координате: 44° 06′ 11" СГШ, 22° 26′ 17" ИГД

Брусник је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу.

Лоциран поред (Великог) Тимока, Брусник је једино веће железничко чвориште на прузи Неготин-Зајечар и једно од осам насеља у Неготинској Крајини која имају традиционалне пивнице (такође познате и као пимнице) -- привремена насеља, одвојена од села, у којима се у прошлости проводило по месец и више дана у берби грожђа и производњи вина. Уз нека друга вина Крајине, брусничка су извожена у Француску крајем 19. и почетком 20. века.

Насеље је ближе Неготину (21 km) него општинском средишту Зајечару (37 km), што је упоредиво са ситуацијом у Македонији, где такође постоји село Брусник, у тамошњој општини Неготино.

Према попису из 2002. у Бруснику је живело 456 становника (према попису из 1991. било је 589 становника).

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Брусник живи 426 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,4 година (56,0 код мушкараца и 58,5 код жена). У насељу има 218 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,09.

Ово насеље је насељено готово искључиво Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, приметан је драстичан пад броја становника (као и у многим другим селима Србије, нарочито Источне).

Познате личности[uredi | uredi kod]

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1398 [1]
1953. 1432
1961. 1350
1971. 1076
1981. 846
1991. 589 569
2002. 486 456
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
453 99,34%
Црногорци
  
2 0,43%
непознато
  
1 0,21%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]