Брасина
| Брасина | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Мачвански |
| Општина | Мали Зворник |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1479
|
| Положај | |
| Координате | 44°26′24″N 19°10′14″E / 44.44°N 19.1705°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 248 m |
  Брасина Брасина (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 015 |
| Регистарска ознака | LO |
Координате: 44° 26′ 24" СГШ, 19° 10′ 14" ИГД
Брасина је насеље у Србији у општини Мали Зворник у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1479 становника.
Брасина је тип разбијеног села, смештено подно Црног врха на Гучеву. Са севера је омеђено Вилиним потоком и Еминовим водама, док кроз средину села теку Брасинска река и поток. Свим овим водотоцима село је испресецано. Слично Борини и Брасина је старо рударско насеље о чему сведоче ископине и сачуване зидине. Стари рударски родови не постоје у данашњој Брасини. Од данашњних најстарије фамилије су Владићи досељени из Босне почетком 18. века. Временом су се изродили и носе презимена Гајићи, Ристићи, Пантелићи, Веселиновићи, Мишићи, Павловићи. Брасинци су немирног духа и често се селе, тако да данас село броји 1649 становника.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Брасина живи 1303 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,6 година (37,6 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 524 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.641 | 98,67% | ||
| Хрвати | 3 | 0,18% | ||
| Руси | 2 | 0,12% | ||
| Муслимани | 1 | 0,06% | ||
| Македонци | 1 | 0,06% | ||
| Југословени | 1 | 0,06% | ||
| непознато | 14 | 0,84% | ||
| м | ж | |||
| ? | 10 | 9 | ||
| 80+ | 9 | 9 | ||
| 75-79 | 26 | 29 | ||
| 70-74 | 35 | 52 | ||
| 65-69 | 44 | 51 | ||
| 60-64 | 39 | 32 | ||
| 55-59 | 26 | 33 | ||
| 50-54 | 58 | 47 | ||
| 45-49 | 80 | 86 | ||
| 40-44 | 74 | 68 | ||
| 35-39 | 61 | 71 | ||
| 30-34 | 51 | 47 | ||
| 25-29 | 50 | 37 | ||
| 20-24 | 66 | 60 | ||
| 15-19 | 68 | 65 | ||
| 10-14 | 69 | 47 | ||
| 5-9 | 45 | 35 | ||
| 0-4 | 33 | 41 | ||
| просек | 37.6 | 39.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 697 | 223 | 433 | 28 | 11 | 2 |
| Женски | 696 | 141 | 438 | 96 | 16 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 329 | 18 | - | 8 | 114 | 7 | 37 | 32 | 8 | 39 |
| Женски | 185 | 4 | - | 1 | 80 | - | 4 | 29 | 9 | 10 |
| Оба | 514 | 22 | - | 9 | 194 | 7 | 41 | 61 | 17 | 49 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 5 | 29 | 2 | - | 7 | - | - | 23 | |
| Женски | 2 | 1 | 3 | 13 | 13 | 4 | - | - | 12 | |
| Оба | 2 | 6 | 32 | 15 | 13 | 11 | - | - | 35 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
