Mikica Ilić

Микица Илић је рођен 1972. године у Сремској Митровици. Дипломирао је на Правном факултету Београдског универзитета и апсолвирао на Богословском институту Српске православне цркве. Пише приповетке, новеле, романе, кратке приче, есеје, сатиру и радио драме. Члан је Удружења књижевника Србије Arhivirano 2019-01-19 na Wayback Machine-u. Сарађује или је објављивао у четрдесетак књижевних, богословских, научних и других часописа, у којима је објавио око сто педесет текстова. Заступљен је у више заједничких издања и зборника.

Добитник је више књижевних признања, међу којима и награда: Улазница (2000), Лаза К. Лазаревић (2002), Миливоје Илић (2002), Кочићевим сатиричним пером (2002), Бунтовна проза (2002), Шумадијске метафоре (2003), Награда Удружења писаца 7 из Франкфурта (2004), Српско перо (2006), Жикишон (2006), Мирко Петковић (2009), Андра Гавриловић (2012), Мисаоник (2013), Награда ИК „Арте“ (2014)…

Објавио је књиге прича: „Западно – источни диван“ (2003) и „Лавиринт без излаза“ (2014), романе: „Повест о апокрифу“ (2014) и „Освит дана осмог“ (2015), монографију „Село Босут у Срему“ (2012), радио драме: „Подвижници пирга Светога Саве“ (Радио Београд 2, 2014) и „Ђорђе Ћурчија“ (Радио Нови Сад 1, 2015).

Сарађује или је објављивао у следећим часописима: Књижевне новине (Београд), Летопис Матице српске (Нови Сад), Књижевни магазин (Београд), Кораци (Крагујевац), Повеља (Краљево), Градина (Ниш), НИН (Београд), Даница (Београд), Свеске (Панчево), Поља (Нови Сад), Улазница (Зрењанин), Домети (Сомбор), Луча (Суботица), Књижевник (Бања Лука), URB (Београд), URBIS (Београд), Липар (Крагујевац), Православље (Београд), Mons Aureus (Смедерево), Сент (Нови Пазар), Исток (Књажевац), Бдење (Сврљиг), Libero аrs (Београд), Траг (Врбас), Српска вила (Бијељина), Омнибус (Сарајево), Либартес (Београд), Албум (Мостар), Авлија (Рожаје), Сунчани сат (Сремска Митровица), Етна (Београд), Носорог (Бања Лука), Рукописи (Панчево), Вести (Ужице), Реч народа (Пожаревац), Наша реч (Лесковац), Нови пут (Јагодина), Сремске новине (Сремска Митровица), Новине Митровица (Сремска Митровица), Испод дуге (Шабац), Акт (Ваљево), Просвјетни рад (Подгорица), Видовдан (Београд), Српски културни клуб (Нови Сад), Искра (Бирмингем), Источник (Милтон), Српске недељне новине (Будимпешта), Зелени коњ (Темишвар)…

Приче су му превођене на енглески, немачки и бугарски језик.

Knjige

1. Илић, Микица, Западно-источни диван : (српска општа места), Крагујевац : Студентски културни центар, 2003, 137 стр. (Библиотека “Првенац”), ISBN 86-7398-012-7 broš.
2. Илић, Микица, Село Босут у Срему : (1706-2006) : монографија, Сремска Митровица : Библиотека “Глигорије Возаровић”, 2012 (Лаћарак : Ам график), 626 стр. : илустр. ; 25 цм, ISBN 978-86-85617-18-8 картон
3. Илић, Микица, Лавиринт без излаза : кратке приче, Београд : Биндер, Едиција Осма сила ; књ. 013, 2014, 124 стр, 17 cm, ISBN 978-86-89259-12-4 broš.
4. Илић, Микица, Повест о апокрифу: криптороман, Београд : Арте, 2014, (Београд : Биндер), 127 стр. 21 cm, ISBN 978-86-6415-019-4
5. Илић, Микица, Освит дана осмог : роман, Лаћарак : AM graphic, 2015, 120 стр. 23 cm, #Едиција #Sirm ; 117, ISBN 978-86-88581-29-5

Spoljašnje veze

• http://mikicailic.wordpress.com/
• http://www.scribd.com/mikicailic