Heroon

Heroon u Sagalassosu, Turska.

Tzv. "Teronova grobnica", zapravo heroon, u Agrigentu na Siciliji

Heroon (starogrčki: ἡρῷον, množina ἡρῷα, prema latinskom ponekad nazvan i heroum) bilo je svetište posvećeno nekom grčkom ili rimskom heroju, a često se tu nalazilo i središte kulta tog heroja. Takva su svetišta često podizana na mestu gde se navodno nalazio grob ili kenotaf tog heroja.

Kod Grka i Rimljana postojao je razvijeni kult heroja. Heroji su igrali važnu ulogu u životu grčkog polisa, a neretko su bili i ona žiža oko koje se razvijao zajednički identitet grada kao zajednice. Takav kult obično se koncentrisao oko heroona, za koji se obično verovalo da čuva posmrtne ostatke umrlog heroja. U određenom smislu, heroj se još uvek smatrao živim, pa mu se prinosila hrana i zamišljalo se da i on učestvuje u gozbi. Herojeva naklonost smatrala se presudnom za dobrobit grada. To je ponekad rezultiralo i borbama različitih polisa oko onoga za šta se verovalo da su posmrtni ostaci određenih heroja. Na primer, Plutarh priča o tome kako je atinski državnik Kimon osvetio smrt heroja Tezeja tako što je 469. pne. pronašao njegove navodne posmrtne ostatke na Skirosu i trijumfalno ih preneo u Atinu:

"Kimon je slušao da je drevni junak Tesej, sin Egejev, iz Atine pobegao u Skir, i da ga je kralj Likomed od straha iz potaje ubio; zato se potrudi da nađe njegov grob. Atinjani su, naime, bili dobili proročanstvo koje im je naređivalo da Tesejeve kosti prenesu u grad i da mu odaju poštu kakva dolikuje heroju. Oni, međutim, nisu znali gde on leži, jer Skirani nisu to ni saglasno kazivali ni traženje dopuštali. Ali posle brižljivog traženja jedva nekako nađu njegov grob. Kimon metne kosti u svoju sopstvenu trijeru, a nju i inače sjajno iskiti, i tako ih posle gotovo četiri stotine godina preveze u otadžbinu. Time je još najviše zadobio narodnu ljubav prema sebi".

Slično tome, Herodot u svojoj Istoriji beleži da su Spartanci iz heroona u arkadskom gradu Tegeji ukrali navodne posmrtne ostatke Orestove. Taj čin smatrao se promenom herojeve naklonosti, koja je osiguravala spartansku pobedu nad Tegejanima, kako je i proreklo Delfijsko proročište:

"Pošto su uvek u ratu bili slabiji od Tegeaćana, poslali su [Spartanci] izaslanike u Delfe i zapitali koga od bogova treba da umilostive da bi u ratu nadjačali Tegeaćane. Pitija im odgovori da donesu kosti Oresta, sina Agamemnonova".

Mnogi primeri heroona mogu se pronaći oko košničastih grobnica iz mikenskog doba, kao i oko svetih mesta mnogih grčkih gradova na Sredozemlju. Jedan posebno dobro očuvani primerak jeste tzv. Teronova grobnica u Agrigentu na Siciliji. Drugi poznati heroon nalazi se u Vergini u grčkoj Makedoniji (tj. u drevnom gradu Aigai - Αἰγαί), i za njega se misli da je bio posvećen poštovanju porodice Aleksandra Velikog i možda je čuvao kultnu statuu Aleksandrovog oca, Filipa II.

Jedan dobro očuvani rimski heroon iz Avgustovog razdoblja nalazi se u drevnom gradu Sagalassosi u današnjoj Turskoj. Drugi očuvani i dobro poznati heroon jeste tzv. Celzova biblioteka u Efesu, takođe u današnjoj Turskoj. Ta je građevina podignuta u čast rimskog senatora Tiberija Julija Celza Polemeana, konzula i upravnika rimske provincije Azije, nakon njegove smrti 114. godine. Celzo je ostavio ogromnu sumu novca za izgradnju te građevine, što je izvršio njegov sin. Bila je to jedna od najvećih biblioteka antičkog sveta.

Vanjske veze

• "Heroon" u Egama, Makedonija (Grčka) (en)
• Archaeology's Interactive Dig: Northwest Heroon, Archaeology, June-August 2006 (en)

Ostali projekti

	U Wikimedijinoj ostavi ima još materijala vezanih za: Heroon
	Potražite izraz heroon u W(j)ečniku, slobodnom rječniku.

Heroon na Wikimedijinoj ostavi