Ulrich Zwingli

Izvor: Wikipedia
Ulrih Cvingli, švajcarski crkveni reformator, portret u ulju koji je 1531. izradio Hans Aspen. Danas se ovaj portret čuva u Muzeju umetnosti u švajcarskom gradu Vinterturmu.

Ulrich Zwingli (fonetski:Ulrih Cvingli), također poznat i kao Huldrych Zwingli (1. januar 1484—11. oktobar 1531) je bio vođa reformacije u Švajcarskoj. Rođen je u vreme kada se rađao švajcarski patriotizam i kada je kritikovan švajcarski sistem najamnika. Školovao se na univerzitetima u Beču i Bazelu, centrima humanizma. Dok je služio kao pastor u Glarusu i kasnije u Ajnsidelnu nastavio je da izučava dela humanista a na njega je naročiti utisak ostavilo delo Erazma Roterdamskog.

Godine 1519. postao je sveštenik u Grosminsteru u Cirihu gde je propovedao ideje o reformi katoličke crkve. U prvoj javnoj kontraverzi 1522. godine kritikovao je neke elemente prakse katolika tokom uskršnjeg posta. U svojim radovima napadao je korumpiranost u crkvenoj hijerarhiji, svešteničke brakove i postojanje likovnih predstava u bogoslužbenim objektima. Godine 1525. uveo je nov način vršenja liturgije umesto dotadašnje mise. Sukobljavao se sa radikalnim reformatorskim krilom koje su oličavali anabaptisti.

Reformacija se proširila Švajcarskom ali su se neki kantoni usprotivili ostajući verni katolicizmu. Cvingli je oformio ligu reformatorskih kantona koja je podelila Konfederaciju po verskom principu. Godine 1529. rat između dve strane je izbegnut u poslednjem trenutku. U međuvremenu Cvinglijeve ideje privukle su pažnju Martina Lutera u drugih reformista. Oni su se sastali na Marburškom sastanku ali nisu uspeli da se u potpunosti usaglase.

Godine 1531. Cvinglijeva alijansa je izvela neuspešnu blokadu katoličkih kantona. Ovi kantoni su odgovorili napadom u trenutku kada Cirih nije bio spreman. Cvingli je poginuo u borbi kada mu je bilo 47 godina. Njegovo učenje odigralo je veliku ulogu u formiranju reformatorskih teoloških načela i danas je bitan element protestantizma.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]