Tahiti

Izvor: Wikipedia


Koordinate: 17° 40′ 36″ JG Š, 149° 27′ 16″ ZGD

Tahiti je najveće ostrvo u Francuskoj Polineziji. Nalazi se u arhipelagu Društvenih ostrva u južnom Pacifiku. Po popisu iz 2002, ostrvo ima 169.674 stanovnika. Najveći grad je Papete. Površina ostrva je 1048 km².

Pogled na grad Papete

Ostrvo se sastoji iz 2 kružna dela koja su spojena prevlakom. Oba dela su vulkanskog porekla, a zovu se „Tahiti nui“ (Veliki Tahiti) i „Tahiti iti“ (Mali Tahiti). Većina stanovništva živi na Velikom Tahitiju. Vegetacija na ostrvu je gusta tropska. Ostrvo je pogodno za poljoprivredu, a okolni okean je bogat ribom.


Istorija[uredi - уреди]

Prvobitno stanovništvo ostrva su Polinežani.

Najznačajniji evropski istraživač koji je pisao o Tahitiju bio je Luj−Antoan de Bugenvil. Njegovi spisi su u Evropi stvorili sliku o Tahitiju kao rajskom ostrvu na kome ljudi žive srećno i jednostavno, neiskvareni civilizacijom. Takve predstave inspirisale su utopijski koncept o „plemenitom divljaku“ u evropskoj filozofiji, recimo u delima Žan−Žak Rusoa. Ostrvo je posetio i opisao Džems Kuk 1774.

Tifus i velike boginje su krajem 18. veka gotovo uništile lokalnu populaciju.

Godine 1880, Francuzi su preuzeli suverenitet nad Tahitijem, koji je do tada bio pod njihovim protektoratom (od 1840ih).

Kultura[uredi - уреди]

Regije

Na ostrvu se koriste tahićanski i francuski jezik. Postoji Univerzitet Francuske Polinezije (Université de la Polynésie Française).

Značajna je lokalna muzika, uz korišćenje originalnih instrumenata, i različite vrste plesa.

Na Tahitiju je 1890−ih živeo i slikao Pol Gogen.