Sabelijanstvo

Izvor: Wikipedia

Savelijanstvo (takođe modalizam ili modalni monarhijanizam) je učenje o Svetom Trojstvu kojim se uči da je Bog jedan, a da su Otac, Sin i Duh samo različita lica (gr: prosopa) Boga. Savelijanci shvataju Boga kao jedno biće čija imena označavaju samo sukcesivne vidove njegove delatnosti: Otac - stvaranje; Sin - spasenje; Duh - posvećenje.[1]

Po ovom shvatanju, Bog nekad objavljuje kao Otac, nekad kao Sin, a nekad kao Duh. Božje lice (ipostas) Oca se gubi kada se javlja kao Sin, a opet prestaje da bude sin kada se javlja kao Duh. Nema tri osobe, nego jedna, koja se objavljuje u tri oblika (modusa), po čemu se ovo učenje naziva i modalizam. Bog se otkrivao postepeno u tri različita oblika: u obliku Oca, koji je stvorio svet; obliku Sina, koji je spasao svet; i obliku Duha. Na taj način između božanskih lica (ipostasa) Oca i Sina nema razlike, što potkrepljuju navodima iz Biblije: „Ja i Otac jedno smo"[2]. Bog je, prema ovom učenju, primio oblik Isusa Hrista, da bi postradao. Zato njegove pristalice nazivaju patripasijani, jer su verovali da je na krstu patio i Bog.[3]

Učenje se javlja u Maloj Aziji a razvija u Rimu, gde su je zastupali oko 190. god. Praksej, Noet, a zatim Savelije (posle 200.), odakle i naziv savelijanstvo. Pristalica je bilo dosta u Mesopotamiji i delovima Rima.

Savelijanci su govorili da je jedan isti Bog - Otac, Sin i Sveti Duh, kao što su u čoveka - telo, duša i duh. Svoje protivnicima trinitaristima su upućivali pitanje: „Jednoga li, ili tri Boga imamo?[4] Savelijanci u Svetom pismu Starog i Novog zaveta, nalaze potkrepljenje za svoje tvrdnje. Oni navode da je Bog rekao Mojsiju: „Čuj Izrailju; Gospod je Bog tvoj jedini"[5]. „Ne pravite sebi druge bogove. Neka ne bude u vas novih bogova"[6]. Ili u Novom Zavetu: „Ja sam u Ocu, i Otac je u meni, i nas dvojica, jedno smo"[7].

Epifanije Kiparski (oko 315 – 403) smatra da njihova „zabluda“ potiče od Apokrifa (tajnih spisa), a osobito iz takozvanog Egipatskog jevanđelja. Jer u njemu Hrist objašnjava svojim učenicima da su jedno Otac, Sin i Sveti Duh.[8] Savelijanstvo je osuđeno kao jeres, na Drugom vaseljenskom saboru u Carigradu 381. gde je takođe odlučeno da oni od njih, koje žele da se vrate u Crkvu, budu tretirani kao mnogobošci, i da moraju proći sve neophodne pripreme za krštenje.[9] [10]

Napomene[uredi - уреди]

  1. Sveta trojica, Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd, 2004. ISBN 86-19-02360-8
  2. Jevanđelje 15:911; 10-30
  3. http://www.verujem.org/teologija/markion_i_savelije.htm
  4. http://www.verujem.org/teologija/markion_i_savelije.htm
  5. Postanje b:4
  6. Izlazak 20:2-3
  7. Jevanđelje 4:11; 0:30
  8. Epifanije Kiparski, Panarion, PG, 1052.
  9. 7. kanon Drugog vaseljenskog sabora
  10. http://www.verujem.org/teologija/markion_i_savelije.htm