RepRap

Izvor: Wikipedia
RepRap 1.0 (Darvin)
RepRap 2.0 (Mendel)
Sve plastične delove mašine na desnoj strani napravila je mašina na levoj strani.
Video RepRapa dok štampa
Detalj štampanja

RepRap projekat je inicijativa razvoja 3D štampača koji može da štampa većinu svojih sopstvenih delova. RepRap (skraćenica za replikujući rapidni prototiper) koristi varijantu modeliranja taložnim stapanjem, aditivne proizvodne tehnologije. Projekat ovo zove Fabrikacija topljenim vlaknom (FFF) da bi izbegao probleme oko vlasništva žiga za izraz „modeliranje taložnim stapanjem“.

Kao otvoreni dizajn, svi tipovi štampača proizvedeni u projektu su objavljeni pod licencom za slobodni softver, GNU-ovom Opštom javnom licencom.

Do danas, RepRap projekat je objavio četiri 3D mašine za štampanje: „Darvin“, objavljen u martu 2007, „Mendel“, objavljen u oktobru 2009, „Prusa Mendel“ i „Haksli“, objavljeni 2010. Autori su ih nazvali po poznatim biolozima pošto je „svrha RepRapa replikacija i evolucija“. [1]

Zbog mogućnosti samorepliciranja mašine, autori predviđaju mogućnost da se RepRap jedinice jeftino dostavljaju ljudima i zajednicama, omogućavajući im da stvaraju (ili preuzimaju sa Interneta) složene proizvode, bez potrebe za skupom industrijskom infrastrukturom[2], uključujući naučnu opremu[3]. Njihova namera za RepRap je da pokaže evoluciju u ovom procesu, kao i da se broj RepRapova eksponencijalno povećava.[4][5]

Hardver[uredi - уреди]

Pošto je RepRap projekat otvorenog koda osmišljen da podstakne evoluciju, postoje mnoge njegove varijante, a dizajneri su slobodni da naprave izmene i zamene kako im odgovara. Ipak, RepRap 3D štampači se generalno sastoje od ekstrudera termoplastike postavljenog na kompjuterski kontrolisanoj kartezijanskoj XYZ platformi. Platforma je izgrađena od čeličnih šipki i brezona povezanih štampanim plastičnim delovima. Sve tri ose su vođene step motorima, u X i Y preko zupčastog kaiša a u Z pomoću navojnih vretena.

U srcu RepRapa je ekstruder termoplastike. Rani ekstruderi za RepRap koristili su ozupčen motor jednosmerne struje koji je pokretao šraf koji je čvrsto pritiskao plastično vlakno, primoravajući ga da prođe kroz zagrejanu komoru za topljenje i usku mlaznicu ekstrudera. Međutim, zbog njihove velike inercije, motori jednosmerne struje ne mogu brzo da se pokrenu ili zaustave, pa su stoga teško mogli da se precizno kontrolišu. Stoga, noviji ekstruderi koriste step motore (ponekad ozupčene) da pokreću vlakno, pritiskanjem vlakna između nazubljene osovine i ležaja.[6]

Elektronika RepRapa se zasniva na popularnoj platformi otvorenog koda Arduino, sa dodatnim pločama za upravljanje step motorima. Trenutna verzija elektronike koristi Sangvino matičnu ploču izvedenu od Arduina i dodatnu, prilagođenu, Arduino ploču za kontroler ekstrudera. Ova arhitektura omogućava proširenje dodatnim ekstruderima, svaki sa sopstvenim kontrolerom.

Softver[uredi - уреди]

Skoro svaki program za 3D modelovanje ili ked može da se koristi sa RepRapom, sve dok je u stanju da proizvede STL fajlove. Autori koriste alate sa kojima su upoznati, bez obzira da li su komercijalni ked programi, kao SolidVorks, ili programi za 3D modelovanje otvorenog koda poput Blendera ili OpenSCAD-a.

Replikacioni materijali[uredi - уреди]

RepRapovi mogu da štampaju predmete od ABS-a, polilaktičke kiseline i sličnih termopolimera.

Reference[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]