Razgovor:Sedimentne stijene
| Ovo je stranica za razgovor za raspravu o poboljšanjima na članku Sedimentne stijene. | |||
|---|---|---|---|
| |||
Појава таложења честица стеновитог материјала и минерала различитог порекла назива се седиментација. Може се вршити на копну и у води. Нагомилавањем чврстих материја настају седименти, а очвршћавањем седимената и кристализацијом из раствора стварају се седиментне стене. До очвршћавања седимената долази и услед повезивања појединих честица карбонатним, силикатним или гвожђевитим цементом.
Седименти и седиментне стене представљају одличне показатеље палеогеографских прилика. На основу њих могу се реконструисати распоред копна и мора, клима, геоморфолошки процеси и тектоника.
Према саставу и настанку, седиментне стене деле се на:
- кластичне,
- органогене, и
- хемијске.
Кластичне седиментне стене
Кластичне седиментне стене састоје се од зрна и честица различите величине, облика и састава, повезаних карбонатним, силикатним или гвожђевитим цементом.
- Брече се састоје од угластих комада стена, јаче или слабије повезаних цементом.
- Конгломерати су стене састављене од јаче или слабије цементованог шљунка, приближно исте или различите величине.
Брече и конгломерати представљају локалну појаву, односно немају велико распрострањење. добро везане брече и конгломерати се користе као декоративни грађевински материјал - за облагање подова, степеништа и зидова.
- Пешчари су стене настале цементовањем песковитог материјала различитог порекла, а могу настати у води и на копну. Веома су распрострањени на Земљиној површини и дебљина им може износити и више од 1.000 m. У условима влажне и топле климе се интезивно распадају. Ситнозрни пешчари се у грађевинарству користе као украсни камен (француски град Каркасон, као и многи лепи споменици у Индији грађени су од пешчара).
- Алевролити су стене састављене од честица прашине пречника 0,06 - 0,002 mm. Имају разноврсну примену. Користе се у индустрији порцелана, керамике, ватросталног материјала, папира, фармацеутских производа, за пречишћавање уља и одстрањивање нечистоћа. У ову групу стена спадају глинац, лапорац (печењем се добија цемент), латерит и боксит (сировина за добијање алуминијума).
Органогене седиментне стене
Органогене седиментне стене настају таложењем скелета морских и језерских организама и њховим повезивањем кречњачким или силикатним цементом.
- Кречњаци и доломити, односно карбонатне стене, спадају међу распрострањеније у Земљиној кори. Кречњак је највећим делом састављен од калцијум-карбоната и минерала калцита, а доломит од калцијум- и магнезијум-карбоната и минерала доломита.
Овој групи стена припадају још и креда и бигар. Креда је варијетет кречњака, у чији састав улазе скелети микроорганизама и врло ситни кристали калцита, а може садржати и честице глине. Бигар је светложућкаста и трошна стена која настаје таложењем калцијум-карбоната у коритима крашких река. Важну улогу у стварању бигра имају маховине и водене биљке. Кречњаци имају широку примену у грађевинарству и индустрији. Печењем кречњака се добија креч. Доломит се користи у индустрији ватросталног и термоизолазионог материјала. Креда је раније коришћена за писање у школама, а бигар као украсни камен.
- Рожнац или кремен ке микрокристаласти агрегат кварца. У палеолиту и неолиту је коришћен за прављење камених оруђа.
Хемијске седиментне стене
Хемијске седиментне стене настале су кристализацијом разних соли из засићених раствора и међу њима преовлађују евапорити образовани под утицајем испаравања (кухињска со, гипс, анхидрит). У ову групу стена спадају сига и травертин.
- Сига настаје таложењем калцијум-карбоната у крашком подземљу и чини пећински накит (сталактити и сталагмити).
- Травертин се ствара на месту избијања топлих извора из кречњака (Памукале у Турској). Од њега су сазидани Црква св. Петра у Риму и маузолеј Кемала Ататурка у Анкари.