Ракинац
| Ракинац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Велика Плана |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1100 |
| Положај | |
| Координате | 44°23′24″N 21°12′20″E / 44.39°N 21.2055°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 179 m |
  Ракинац Ракинац (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | VP |
Координате: 44° 23′ 24" СГШ, 21° 12′ 20" ИГД
Ракинац је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 1100 становника (према попису из 1991. било је 1404 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Село лежи јужно од Великог Орашја Општина Велика Плана.
У крају селишту налазила се стара црквица, по којој се и брдо на коме је, зове Црквина. Раније су се ту познавали темељи, али их данас нема. Данас се ту налази само један камен, који је свакако служио као престо у олтару, и ту су, док село није добило цркву, долазили свештеници, прићешћивали су народ и служили службу. Мисли се да је ову цркву подигао кнез Лазар. Постоји предање да је на месту Вуковцу, западно од Ракинца, још пре Косовског боја постојало насеље Вукушић, у близини кога се налазе остаци неког старог гробља. Има још места на којима се налази трагови који указују на старо насеље. У место Свиње постоји старо гробље, а у месту Купусини има трагова од гробља које зову „маџарским“.
Ракинац је основан у доба прве Сеобе, а основале су га четири породице: Мартиновићи, Теофиловићи, Радојковићи и Ђорковићи су дошли од Косова, а Радојковићи су дошли од Сјенице. Доцније, за време друге Сеобе, дошли су Павловићи Тимотијевићи од Сјенице, Бранковићи од Косова и Ракићи из околине Коршумлије. У доба Кочине Крајине доселили су се Лазовићи из Старог Влаха, Лугавци из Прељине. Најзад су у току првог и другог Устанка и доцније досељене остале породице, и то од Тимока, од Нове Вароши, од Зајечара, од Видина, од Пирота, затим из Груже, Јасенице и Лепенице.
Ракинац се помиње у арачким списковима и имао је 1818. године 54 кућа. А по попису из 1921. године у Ракинцу је било 405 кућа са 2122 становника.
Предање вели да је село добило име по некоме Раки који је овамо први дошао. Причају да се пре тога село звало Стекојевац. Црква у Ракинцу подигнута 1875. године. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Ракинац живи 889 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (43,0 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 331 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.082 | 98,36% | ||
| Хрвати | 3 | 0,27% | ||
| Црногорци | 1 | 0,09% | ||
| Македонци | 1 | 0,09% | ||
| непознато | 10 | 0,90% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 2 | ||
| 80+ | 14 | 26 | ||
| 75-79 | 27 | 49 | ||
| 70-74 | 44 | 50 | ||
| 65-69 | 44 | 45 | ||
| 60-64 | 27 | 40 | ||
| 55-59 | 27 | 23 | ||
| 50-54 | 36 | 34 | ||
| 45-49 | 33 | 39 | ||
| 40-44 | 38 | 28 | ||
| 35-39 | 27 | 29 | ||
| 30-34 | 34 | 33 | ||
| 25-29 | 33 | 19 | ||
| 20-24 | 34 | 30 | ||
| 15-19 | 35 | 49 | ||
| 10-14 | 31 | 32 | ||
| 5-9 | 28 | 23 | ||
| 0-4 | 18 | 18 | ||
| просек | 43.0 | 46.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 454 | 107 | 306 | 26 | 15 | - |
| Женски | 496 | 73 | 299 | 108 | 12 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 300 | 209 | - | - | 26 | 4 | 11 | 17 | 5 | 13 |
| Женски | 224 | 168 | - | - | 14 | - | 1 | 14 | 2 | 2 |
| Оба | 524 | 377 | - | - | 40 | 4 | 12 | 31 | 7 | 15 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | - | 6 | - | 3 | 1 | - | - | 4 | |
| Женски | - | 1 | 3 | 4 | 4 | 4 | - | - | 7 | |
| Оба | 1 | 1 | 9 | 4 | 7 | 5 | - | - | 11 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“Лепеница, Радовање, Бр. 460./928. Т. Радивојевић. „Летописа Села Ракинац
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература[uredi | uredi kod]
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
