Osiguranje

Izvor: Wikipedia

Ћирилична верзија


Osiguranje je jedan oblik upravljanja rizikom, prvenstveno usmeren na smanjenje finansijskih gubitaka. Osiguranje je prenos rizika sa osiguranika na osiguravajuće društvo, uz plaćanje premije osiguranja.

Osnovna logika osiguranja[uredi - уреди]

Osnovna ideja koja leži iza osiguranja je povezivanje rizika velikog broja sličnih agenata u jedan fond, tako da zakon verovatnoće/zakon velikih brojeva obezbedi da se samo relativno mali broj nepovoljnih događaja ostvari u jednoj godini. Trošak tog malog broja događaja može lako biti podnet od strane velikog vroja osiguranika. Na primer, pojedinci znaju da je rizik požara u njihovoj kući mali, ali ga se boje zato što bi posledice bile veoma nepovoljne; stoga su spremni da plate osiguranje protiv požara; osiguravajuća društva primaju uplatu premija zašto što znaju, a na osnovu statistike, da će se kod velike grupe agenata dogoditi mali broj požara; stoga je i osiguravajuća premija za požare obično niska.

Osiguranje, izbegavanje, ublažavanje i prenos rizika, smanjuju neizvesnost pojedinca i organizacija. Osiguranjem se omogućava inteligentno upravljanje rizikom, postizanje stabilnosti i razvoja.

Tipovi osiguranja[uredi - уреди]

Postoje brojni tipovi osiguranja. Najvažnija podela je na:

  • životno osiguranje (osiguranje života, rentno, dopunsko osiguranje uz osiguranje života, dobrovoljno penzijsko osiguranje i druge vrste životnih osiguranja) i
  • neživotno osiguranje (osiguranje od posledica nezgode, dobrovoljno penzijsko osiguranje, osiguranje motornih vozila, osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti, ostala osiguranja imovine, osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila i osiguranje od opšte odgovornosti za imovinu).

Osiguranje postoji praktično za sve vrste nepovoljnih događaja za koje:

a) vreme i mesto događaja nisu izvesni,

b) učestalnost, odnosno stopa nepovoljnog događaja je predvidljiva,

v) gubitak od događaja mora biti znatan, ali ne i katastrofalan, kako bi osiguravajuća društva i mogla i imala intere da organizuju osiguranje.

Najčešći tipovi osiguranja su:

  • osiguranje automobila, koje može obuhvatati kako osiguranje od štete na vozilu osiguranog, tako i osiguranje od njegove odgovornosti za pričinjenu štetu,
  • životno osiguranje, koje predviđa isplatu novca u slučaju smrti nasledniku ili onom koga je osigurani naznačio,
  • zdravstveno osiguranje, koje pokriva predviđene troškove lečenja, lekova i pomagala za osiguranoga,
  • osiguranje imovine, koje obezbeđuje osiguranje od požara, provale, zemljotesa, poplave i sličnih događaja,
  • putničko osiguranje, koje obično pokriva osiguranje od nesreće na putu, od krađe i bolesti,
  • rente, a to je fiksni tok dohotka tokom određenog vremena,
  • penzijsko osiguranje, slično renti, ono obezbeđuje dohodak u starosti,
  • osiguranje od odgovornosti, koje pokriva tužbene zahteve protiv osiguranog. Na primer, za lekara koji je osiguran eventualnu štetu će po sudskoj presudi platiti osiguravajuće društvo,
  • osiguranje od finansijskih gubitaka u užem smislu, koje obuhvata osiguranje od kursnih promena, od neuspeha naplate potraživanja itd.

Osiguranje i igre na sreću[uredi - уреди]

Kao i igrama na sreću, i osiguranjem prenosimo rizik i dobitak (ili gubitak). Ali tu je sličnostima kraj.

Igre na sreću nude mogućnost dobitka ili gubitka. Osiguranje ne omogućava dobitak. Osiguranje obezbeđuje samo finansijsku naknadu gubitka.

Kockari mogu da ulažu i gube rizikujući dotle dokle mogu da plate. Osigurana suma koju možete ugovoriti ograničena je vrednošću stvari koju osiguravate.

Igre na sreću mogu uništiti imovinu, pa i samog igrača. Osiguranje smanjuje finansijski teret i tako pomaže oporavak oštećenih. Osiguranje obezbeđuje novac za trenutak kada je ljudima najpotrebniji, neposredno posle nezgode i posle gubitka.

Kockanje, iako stvara i dobitnike i gubitnike, ne nudi podršku gubitnicima ni njihovim porodicama. Naknade iz osiguranja su korist ne samo za pojedinca; osiguranje sprečava da cela jedna klasa mogućih gubitnika postane socijalno ugrožena kategorija. Kada se dogodi šteta, osiguranje obezbeđuje novac da se ponovo izgradi ono što je već jednom postojalo ili da finansijski nadoknadi nepovratni gubitak.

Kockanje preusmerava novac ne mareći za sposobnost ili odgovornost primaoca; bez obzira na način na koji dobitnik raspolaže novcem. Osiguranje daje novac onome ko je već dostigao nivo finansijske odgovornosti potrebne za plaćenje premije i preduzimanje koraka kojima će umanjiti posledice velikih gubitaka.

Kockanje povećava rizik. Stvara novi rizik koji nije morao nastati. Osiguranje preuzima postojeći rizik i upravlja njime kako bi osiguranik umanjio rizik koji nema načina da izbegne.

Rizik koji nastaje pri kockanju nema nikakve veze sa ličnim i porodičnim prilikama kockara. Kupci osiguranja moraju imati valjan razlog: obično neki spoljašnji razlog - porodični ili ekonomski.

Kockari žele i traže rizik. Kupci osiguranja žele da rizik izbegnu ili bar da ublaže posledice velikih gubitaka.

Ponašanje kockara ne utiče na rezultat igre. Međutim, da biste se osigurali od požara moraćete da imate instalirane protivpožarne aparate i alarm. U protivnom će vam naknada u slučaju štete biti umanjena.

Kockanje je tradicionalno smatrano za rizik koji se ne može osigurati. Ipak, u poslednje vreme pronalaze se i patentiraju oblici osiguranja protiv gubitaka u igrama na sreću. Primer je patent 6.869.362 SAD: "Method and apparatus for providing insurance policies for gambling losses."