Oneirocritica
Oneirocritica (starogrčki: Ὀνειροκριτικά / Oneirokritika), u prevodu Sanovnik ili Tumačenje snova, naslov je drevne grčke rasprave o tumačenju snova koju je u 2. veku nove ere napisao Artemidor i koja predstavlja prvo grčko delo na tu temu.[1] Sastoji se od pet knjiga, od kojih su prve tri bile namenjene široj publici i daju enciklopedijsku obradu teme snova, dok su druge dve knjige napisane za privatnu upotrebu autorovog sina, početnika u tumačenju snova. Artemidor je ovo delo potpisao kao "Artemidor iz Daldisa", uprkos tome što je rođen u Efesu, u znak sećanja na malo poznato rodno mesto svoje majke u Lidiji (III, 66).
Artemidor sugeriše da su snovi jedinstveni za svakog pojedinca i da će čovekov budan život uticati na simbole u njegovim snovima. Pokazuje svest o sposobnosti usnulog uma da koristi metafore u svojim porukama.
Michel Foucault, koji govori o Artemidorovom Sanovniku u raspravi Briga o sebi, trećem tomu svoje Istorije seksualnosti (1976-1984), opisuje Sanovnik kao praktičan, iskustveni vodič. Prema Foucaultu, delo otkriva kulturno istaknute obrasce koji se odnose na "etičko iskustvo afrodizije".[2]
Sadržaj po knjigama[uredi | uredi kod]
Prve tri knjige dele snove u glavne grupe. Prva knjiga posvećena je anatomiji i aktivnosti ljudskog tela: 82 odeljka tumače pojavu u snovima subjekata poput veličine glave, ishrane i seksualne aktivnosti. Na primer, odeljak 52 kaže, u vezi sa jednom telesnom aktivnošću, "svi alati koji seku stvari na pola označavaju neslaganja, frakcije i povrede ... Alati koji izravnavaju površine predviđaju kraj neprijateljstvima".
Druga knjiga obrađuje predmete i događaje u prirodnom svetu, kao što su vreme, životinje, bogovi i letenje. Odeljak o životinjama uključuje sisare (domaće i divlje), morska stvorenja, gmizavce i one koji lete. Tako u 12. odeljku nalazimo: "Postoji afinitet između svih divljih životinja i naših neprijatelja. Vuk označava nasilnog neprijatelja ... Lisica ukazuje na to da neprijatelj neće napadati otvoreno, već će kovati zavere."
Treća knjiga obrađuje različite predmete.
Artemidor prelazi sa sadržaja snova na tehniku tumačenja snova u četvrtoj knjizi, koja je upućena njegovom sinu. Navodi da tumač treba da zna pozadinu sanjara, kao što je njegovo zanimanje, zdravlje, status, navike i starost. Treba uzeti u obzir verodostojnost sadržaja iz snova, što se ne može učiniti bez poznavanja onoga koji je san usnuo. Tumač treba da sazna kako se subjekat oseća u odnosu na svaku komponentu sna. U petoj knjizi Artemidor prikazuje dodatnih 95 snova koje je prikupio za svog sina kao materijal za vežbanje.
Artemidor naglašava empirijsku prirodu svog istraživanja. "Nisam se oslanjao ni na jednu jednostavnu teoriju verovatnoća, već na iskustvo i svedočenje stvarnih ispunjenja snova". Njegova istraživanja su ga odvela u gradove u Grčkoj, Italiji, Maloj Aziji i na većim ostrvima. Ukazuje da je pregledao svu dostupnu literaturu o snovima i da je proveo godine savetujući se sa drugim tumačima osnova.
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ "Artemidorus Daldianus" in The New Encyclopædia Britannica. Chicago: Encyclopædia Britannica Inc., 15th edn., 1992, Vol. 1, p. 599.
- ↑ Foucault, M. (1990 [1978]). The History of Sexuality, Vol. 3: The Care of the Self. Trans. Robert Hurley. New York: Vision Books, p. 3.