Niko ne sme da vas bije!
"Niko ne sme da vas bije!" kolokvijalni je naziv za incident koji se dogodio u Kosovu Polju 24. aprila 1987. za vreme sastanka predstavnika kosovskih Srba sa delegacijom Saveza komunista Srbije na čelu sa Slobodanom Miloševićem, a koji se tradicionalno smatra početkom Miloševićevog uspona na vlast te početkom antibirokratske revolucije i procesa koji će dovesti do raspada SFRJ.
Incident[uredi | uredi kod]
Ime je dobio po rečima koje je Milošević izgovorio prilikom kraćeg fizičkog sukoba do koga je došlo između mase okupljenih Srba i pokrajinske milicije, čiji su kadar tada pretežno činili Albanci. Taj događaj i reči zabeležile su televizijske kamere i zahvaljujući toj snimci Milošević se od relativno nepoznatog i bezličnog komunističkog kadra odmah transformirao u narodnog tribuna i neslužbenog srpskog nacionalističkog vođu.
Istinu da kažem, i ona "istorijska" poruka iz Kosova Polja koju je naša televizija sto put okretala "Niko ne sme da vas bije!" nije baš tako izgledala. Milošević je održao dva govora: taj prvi govor u sali bio je mlak, luk i voda, za tadašnji nivo političke zrelosti i svesti prosečnog Srbina na Kosovu, ono što slušaš na televiziji... Dobio je aplauz reda radi. Kad je izašao ispred zgrade, kad je video nekoliko hiljada razljućenih ljudi koji su se tukli s milicijom, uplašeno je izgovorio: "Niko ne sme da vas bije!" Bio je bled kao krpa. I njemu je bila prpa, lete kamenice, da ne dobije i on batine: mi Srbi smo se naoružali kamenicama i nijedan policajac nije prošao bez kamenice u leđa. Ali, kada je video da je posle te poruke dobio aplauz, da ga je policija poslušala i ustuknula, shvatio je svoju snagu: iza njega je CKS, CKJ, Predsedništvo SFRJ, e onda je, sa onog prozora, stvarno odlučno, na onaj svoj način, poručio: "Niko ne sme da vas bije!"[1]
Često se navodi da su lokalni srpski aktivisti parkirali kamione pune kamenica u blizini mesta održavanja skupa.[2] Jedan od vođa kosovskih Srba Miroslav Šolević kasnije je priznao da su nekoliko dana pre skupa, u blizini mesta održavanja, pripremljene kamenice kako bi se u određenom trenutku upotrebile ako bude potrebno[3], da su neredi i sukobi s pokrajinskom policijom namerno izazvani[4], i da te noći nije bilo policajca koji nije dobio batine.[2] No, njegov saradnik Kosta Bulatović to je pred Haškim sudom kasnije poricao.[4]
Posljedice[uredi | uredi kod]
Kosovski Srbi, pripadnici srpskog pokreta otpora, zahtevali su uvođenje vanrednog stanja i ukidanje autonomije Kosova.
Povodom njihovih zahteva nastao je raskol između Miloševića i njegovog dotadašnjeg prijatelja i pokrovitelja Ivana Stambolića, a koji će biti završen Stambolićevim uklanjanjem s funkcije na Osmoj sednici CK SKS nekoliko meseci kasnije.
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ „Intervju: Miroslav Šolević”. Arhivirano iz originala na datum 2010-01-05. Pristupljeno 2011-09-03.
- ↑ 2,0 2,1 Niko ne sme da vas bije Arhivirano 2010-12-14 na Wayback Machine-u (iz BBC serijala "Smrt Jugoslavije")
- ↑ Deset godina od dolaska Slobodana Milosevića na Kosovo
- ↑ 4,0 4,1 „Kosta Bulatović nastavio iskaz”. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-05. Pristupljeno 2011-09-07.
Vidi još[uredi | uredi kod]
- Srpsko-albanski sukob
- Savremena istorija Kosova
- Demonstracije na Kosovu 1981.
- Osma sednica CK SKS
- Antibirokratska revolucija
- Govor na Gazimestanu
Eksterni linkovi[uredi | uredi kod]
- Deset godina od dolaska Slobodana Milosevića na Kosovo
- Niko ne sme da vas bije Arhivirano 2010-12-14 na Wayback Machine-u (iz BBC serijala "Smrt Jugoslavije")