Манастириште

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Manastirište)
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Манастириште

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво (2011) 1099
Положај
Координате 42°58′N 22°09′E / 42.96°N 22.15°E / 42.96; 22.15
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 275 m
Манастириште na mapi Srbije
Манастириште
Манастириште
Манастириште (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 16210
Позивни број 016
Регистарска ознака ВЛ


Координате: 42° 57′ 36" СГШ, 22° 08′ 60" ИГД
Манастириште је насеље поред Власотинца. Смештено је на реци Власини, између брда Бели камен и Брезовице. Име је добило по манастиру који се на овом простору налазио у време средњовековне Србије.

Предање о Манастиришту[uredi | uredi kod]

Село Манастириште се спомиње као дербенџијско село у времену под турцима. На простору данашњег Манастиришта је у средњовековно доба, у време Стефана Немање, постојао манастир са школом, посвећен Преносу моштију Св. Николе код ушћа потока Брезовице (у народу манастирски поток) у Власину, за који се сматра да је најстарија богомоља у околини Власотинца. Верује се да су манастир срушили Турци, вероватно у XVII веку, а да су остатке манастира пребацили у Ћустендил. По предању у манастиру су живела три брата монаха: Душан, Угљеша и Стајко. Душана и Угљешу су мучки убили турци, а Стајко је побегао и основао оближње село Стајковце. Старо село се помиње се 1516. године без житеља и 1526. године, када броји 5 домаћинства. Сматра се да су први становници Срби били принудно доведени да као предстражарске јединице (дербенџије) обезбеђују слободан пролаз турским караванима поред реке Власине у кланцима планине Буковик-све до Цариграда. Таква насеља оснивана су само са хришћанским становништвом, а било је и насилног насељавања. Поред Манастиришта у нашем крају таква села су била: Добро Поље, Дарковце, Црна Трава, Брод, Јабуковик, Свође, Горњи Орах и друга села на власинској области и знепољској висоравни. Пошто је био тежак живот раје под турцима у тим насељима, онда су се људи тада одметали у хајдуке. Турци дербенџијска насеља напуштају крајем XVIII века, а улогу њихову су преузели плаћеници.

Манастириште данас[uredi | uredi kod]

У Манастиришту се од 21. маја 1991. сваке године слави празник Преноса Моштију Св. Николе. Сваке године домаћин, који се претходно добровољно пријавио, спрема славу и празник се обележава код крста у Манастиришту, који је подигнут на дан прве славе 1991. године.

У селу постоје само неколико породица староседоца, а већи део чине досељеници из Власотиначке и Црнотравске општине. Насељавање је запажено након Другог светског рата. Најбројнији досељеници су из Крушевице, Златићева, Равног Дела, Брезовице, Горњег Дејана, Горњег Гара, Дарковца, Јабуковика итд.

ФК „МСК"[uredi | uredi kod]

У селу је 1954. године основан фудбалски клуб „МСК“ (Манастирски спортски клуб). Утакмице су се играле на стадиону „Јаз“ покрај реке Власине, који је добио име по купалишту у близини, којег је поплава разорила 1988. године. После још једне велике поплаве 2007. године стадион „Јаз“ је уништен, и после тога ФК „МСК“ је престао са радом.