Kulturna baština

Izvor: Wikipedia

Kulturna baština podrazumeva dobra koja su nasleđena od prethodnih generacija ili koja nastaju u sadašnjosti, a imaju specifičnu vrednost za ljude i treba da budu sačuvana za buduće generacije. Ova dobra najčešće su pod režimom zaštite, imaju simbolički značaj u svesti ljudi, a sa ekonomske strane predstavljaju turistički potencijal. U srpsko-hrvatskom jeziku se koriste reči baština, nasl(j)eđe ili kulturno dobro. Kulturna baština utiče na identitet određenog naselja, regiona ili države, a kada su u pitanju objekti Svetske baštine oni imaju posebnu vrednost za celokupno čovečanstvo. Kulturna baština se delu na materijalnu i nematerijalnu.

U materijalnu kulturnu baštinu spadaju:

U nematerijalnu kulturnu baštinu spadaju:

  • nematerijalna umetnička dela (muzika)
  • usmena predanja
  • način života, tradicija, običaji

Na listi Svetske baštine pod okriljem UNESCO-a nalazi se (2009. godine) 704 lokaliteta kulturne baštine. Cilj programa je da popiše, imenuje i čuva mesta od izuzetnog interesa na osnovu postavljenih kriterijuma. Mesta koja su na listi Svetske baštine mogu koristiti sredstva iz Fonda svetske baštine pod određenim uslovima. Međunarodne organizacije kao što je UNESCO kada je u pitanju kultura sarađuju sa nacionalnim institucijama u državama članicama.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]