Kineske partikule

Izvor: Wikipedia

U klasičnoj kineskoj filologiji, reči su podeljeni u dve grupe: shízì (實字 buk. „čvrsta reč“) i xūzì (虛字 buk. „prazna reč“). Prva grupa uključuje ono šta moderni lingvisti nazivaju glagolima, imenicama, i pridevima, dok u drugu grupu spada ono šta moderni lingvisti nazivaju gramatičkim rečcama. Mišljenja se razlikuju u koju kategoriju spadaju zamenice i prilozi. Kineske rečce su takođe poznate i kao yǔzhù (語助), zhùzì (助字), zhùcí (助詞/助辭), yǔcí (語辭) ili prosto (辭).

Funkcije[uredi - уреди]

Funkcija kineske rečce zavisi od položaja u rečenici, i konteksta. Znak za kinesku rečcu se koristi samo fonetički pa ista rečca može biti naznačena različitim karakterima. Na primer, qí/jī (其, koji je prvobitno predstavljao reč jī „koš za odvajanje kukolja od pšenice“, sada predstavlja karakter 箕), česta rečca u klasičnom kineskom, između ostalog ima sledeće značenje:

rečca (znak) funkcija primer
qí/jī 其 prisvojni pridev trećeg lica : njegov/njen/svoj/njihov 工欲善其事,必先利其器。 Radnik koji želi da radi svoj posao mora da prvo da naoštri svoj alat.
pokazni pridev: to/ono 以其人之道,還治其人之身。 Kazni tu osobu (nekoga) njegovim sopstvenim trikovima.
sufiks pre prideva ili glagola 北風其涼,雨雪其雱。 Severni vetar je hladan, sneg pada teško.
za izražavanje sumnje, nesigurnosti 吾其還也。Bolje da idem. 君其問諸水濱。 Bojim se da moraš da odeš na obalu reke da se raspitaš.
za izražavanje nade, naredbe 吾子其無廢先君之功! Dečko, nemoj da upropašćavaš dostignuće svog oca!
za stvaranje retoričkog pitanja 欲加之罪,其無辭乎? Kako ne bismo pronašli reči, kada želimo da optužimo nekoga?

U suvremenom kineskom jeziku, važna funkcija rečce je da prikaže gramatički vid. Rečca le (了) se koristi za završene akcije, na primer: Tā zŏu le (他走了 „on je otišao“); i rečca zhe 着 koristi se za nastavljajuće akcije, na primer, Tā shuìzhejiào shí yǒurén qiāomén (他睡着觉时有人敲门 „Neko je pokucao dok je spavao“). (Obe rečce su proglašene u neutralnom tonu.)

Studija[uredi - уреди]

Prva knjiga posvećena kineskim rečcama je Pomoć govoru (語助) Lu Jiveia (盧以緯) iz dinastije Juan. Nakon toga je nastalo još važnih dela koja se odnose na rečce, uključujući Neke napomene pomoćne reči 助字辨略) Liu Ćia (劉淇) i Objašnjenja o članovima Pronađeno u Klasici (經傳釋詞) Veng Jindžia (王引之) oba objavljena u Ćing dinastiji. Ovi radovi se fokusiraju na rečce nađene u konfučijskim klasicima, i daju malo pažnje rečcama korišćenim u domaćoj književnosti.