Julija (kćer Druza Mlađeg)

Izvor: Wikipedia

Julija Druzi Cezaris Filija (klasični latinski: IVLIA•DRVSI•CAESARIS•FILIA[1], 5-43) bila je rimska plemkinja i pripadnica Julijevsko-Klaudijevska dinastije, kćer Julija Cezara Druza i Livile i unuka cara Tiberija.

Godine 20. se udala za Nerona, sina Germanika i Agripine Starije. Godine 29. Neron i Agripina su, zahvaljujući Sejanovim spletkama, uhapšeni i protjerani, a sljedeće godine je Neron pogubljen ili natjeran na samoubistvo. Godine 33. Julija se udala za Gaja Rubelija Blanda kome je rodila sina Rubelija Plauta i kćer Rubeliju Basu.

Godine 43. su je agenti carice Valerije Mesaline optužili za incest i nemoral. Mesalinin suprug, car Klaudije, ju je dao pogubiti bez suđenja.

Njena rođaka Pomponija Grecina je, prema antičkim izvorima, punih četrdeset godina žalovala njenu smrt, javno prkoseći caru, iako zbog toga nije bila kažnjena.

U popularnoj kulturi[uredi - уреди]

Julija se pojavljuje u Ja, Klaudije, historijskom romanu Roberta Gravesa gdje se za nju koristi ime Helena, Heluo ili Helena Proždrljiva. Graves ju je opisao proždrljivom kako bi s malo humora "razvedrio" svoju mračnu priču, iako za proždrljivost Julije nema nikakve potvrde u antičkim izvorima.

Izvori[uredi - уреди]

  1. E. Groag, A. Stein, L. Petersen - e.a. (edd.), Prosopographia Imperii Romani saeculi I, II et III (PIR), Berlin, 1933 - I 636

Izvori[uredi - уреди]

Biografija[uredi - уреди]

  • E. Klebs, H. Dessau, P. Von Rohden (edd.), Prosopographia Imperii Romani, 3 vol., Berlin, 1897-1898. (PIR1)
  • E. Groag, A. Stein, L. Petersen - e.a. (edd.), Prosopographia Imperii Romani saeculi I, II et III, Berlin, 1933 - . (PIR2)
  • Raepsaet-Charlier M.-Th., Prosopographie des femmes de l'ordre sénatorial (Ier-IIe siècles), 2 vol., Louvain, 1987, 360 ff; 633 ff.
  • Lightman, Marjorie & Lightman, Benjamin. Biographical Dictionary of Greek and Roman Women. New York: Facts On File, Inc., 2000.
  • Levick, Barbara, Claudius. Yale University Press, New Haven, 1990.
  • Barrett, Anthony A., Agrippina: Sex, Power and Politics in the Early Roman Empire. Yale University Press, New Haven, 1996.

Portreti[uredi - уреди]

  • Jucker, Hans & Willers, Dietrich (Hrsg.), Gesichter. Griechische und römische Bildnisse aus Schweizer Besitz, Bern 1982, 92-93.