Egika

Izvor: Wikipedia
Egika na slici iz 10. vijeka

Egika ili Ergika (610702) je bio vizigotski kralj u Hispaniji od 687. godine pa do svoje smrti.

Oženio se Siksilom, kćerkom svog prethodnika Erviga, koji je pre svoje smrti proglasio Egiku svojim naslednikom i poslao ga na dvor u Toledo da bude krunisan. Nakon što se Egika oženio Ervigovom kćerkom, Ervig ga je naterao da se zakune da će štititi Ervigovu decu. Pre nego što je umro, Ervig je tražio od Egike da položi još jednu zakletvu — da će uvek biti pravedan prema svojim podanicima.

Ubrzo nakon krunisanja, Egika je sazvao XV sabor u Toledu, 11. maja 688. godine, na kom je tvrdio da su dve zakletve kontradiktorne, jer da bi „bio pravedan prema ljudima“ morao je „da nanese zlo Ervigovoj deci“, pa je zato zatražio od biskupa da ga oslobode ili jedne ili druge zakletve, čemu se usprotivio Julijan Toledski. Kada je sabor dozvolio Egiki da napusti svoju ženu, oslobodio se zakletve da će štititi Ervigovu decu, ali samo delimično. Egika je sačekao smrt Julijana Toledskog (690) da sazove drugi provincijski sabor u Taragoni, na kom je Ervigova udovica, Leovigota, bila poslata u manastir.

Godine 691. Egika je počeo gradnju crkve San Pedro de la Nave u Zamori.

Godine 693. Sisibert, mitropolit Toleda, poveo je ustanak protiv Egike u ime Sunifreda koji je pretendovao na presto. Pobunjenici su jedno vreme imali pod kontrolom Toledo. Takođe su kovali novac sa imenom uzurpatora. Plan da se ubije Egika, udovica Leovigota i još nekoliko drugih uglednih zvaničnika je propao, Sisebert je bio uhvaćen i ekskomuniciran. Takođe su njegovi potomci bili lišeni svake mogućnosti da dobiju bilo kakvo mesto zvaničnika, a svi pobunjenici ili potomci pobunjenika koji bi mogli da se pobune protiv Egike bili su prodati u roblje, a njihova imovina konfiskovana. Ovi postupci su legitimizovani na XVI saboru u Toledu koji je Egika sazvao 693. godine.

Takođe je uneo izmene u Gotski zakonik. Godine 694. XVII saboru u Toledu, Egika je doneo nove antijevrejske zakone, kao što je bila zabrana baveljenja trgovinom ili povećanje poreza. Takođe je doneo zakon po kom sve jevrejske porodice su morale da predaju decu kad napune sedam godina da se odgajaju i vaspitaju u hrišćanskim domovima u hrišćanskom duhu. Međutim, postoje ozbiljne sumnje da su se ovi zakoni zaista i primenjivali u praksi. Takođe je doneo i niz pooštrenja u zakonima o odbeglim robovima.

Pre nego što je umro, proglasio je svojim naslednikom svog sina, Viticu koji je u to doba bio maloletan. Umro je 702. godine, prirodnom smrću.

Prethodnik:
Ervig
Vizigotski kralj
(687702)
Nasljednik:
Vitica

Literatura[uredi - уреди]

  • Collins, Roger. The Arab Conquest of Spain, 710–97. Oxford University Press, 1989.
  • Collins, Roger. Visigothic Spain, 409–711. Blackwell Publishing, 2004.
  • Thompson, E. A. The Goths in Spain. Oxford: Clarendon Press, 1969.

Vidi još[uredi - уреди]