Beli Ždral Kung Fu

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
白鶴拳
Фуђен Бели Ждрал
мандарински: Bái Hè Quán
Буквални превод "Песница Белог Ждрала"

 : Овај чланак је посвећен стилу борења по имену Бели Ждрал из Фуђен провнције .

Бели Ждрал је јужнокинески стил борења пореклом из Фуђен (福建) провниције . Један је од најпознатији кинеских стилова борења који се данас практикује широм света . Усмено предање оснивање стила приписује Фанг Ћи Нианг (方七娘), познатој митској фигури , девојци борцу која је касније послужила као узор за многе касније легенде. За стил Белог Ждрала су карактеристични чврсти дубоко укорењени ставови , флексибилна телесна структура, брзе ручне технике , борба на блиској дистанци и коришчење читавог спектра различитог оружја . [1]. Поједини стилови имају развијену тактику и технике за борбу на већој дистанци док поједини стилови не користе никакво оруђје и акценат ставлјају на технике голоруког борења..[2]

Уврежено је мишљење да је Бели Ждрал стил настао имитирањем покрета птице по којој је добио име. Ово је потпуно нетачно , како за стил Белог Ждрала тако и за многе друге стилове који носе имена одређених животиња. Истина је да поједини покрети заиста личе на покрете птице али разлог томе није имитација покрета птице већ је просто структура и механика покрета таква . Уочивши сличност ручних техника са покретима белог ждрала оснивачи стила су вештини дали име ове прелепе птице.

Легенда о настнаку Белог Ждрала[uredi | uredi kod]

Породица Фанг је живела у провницији Фуђен Кина,на месту где је живела велика популација белог ждрала

Глава породице и отац девојке Ћи Нианг је био масјтор вештина јужног Шаолин манастира и своје знање је пренео на своју ћерку.

Једног дана , док је Ћи Нианг обављала свакодневне послове , ждрал је слетео недалеко од ње. Девојка је покушала да отера птицу штапом али су сви покушаји остали безуспешни, ма шта девојка покушала птица је са лакоћом одбила све нападе.Девојка је покушала да удари птицу у главу али је ждрал померио главу у страну и одбио напад крилом. Након тога покушала је да удари птичије крило али је ждрал направио корак у страну и истовремено одбио напад коритећи ногу. На покушај убода у тело птица се повука корак назад и кљуном напала штап. Након тог догађаја девојка је пажљиво проучавала понашање и покрете птице и кмбиновала их са вештином коју је научила од оца да би на крају креирала потпуно нови стил борења , Бели Ждрал.

Постоје многе верзије ове легенде , неке са мањним варијацијама у садржају и личностима а неке готово потпуно различите. Једна од напознатијих верзија укључује познате митске фигуре попут Нг Муи и говори о освајању Кине од стране монголског племена Манчу и разарању манастира Шаолин. Интересантно је чињеница да је ова верзија настанка стила готово идентична са легендом о настанку једног млађег и далеко популарнијег стила, Винг Чуна.

Извори[uredi | uredi kod]

Стилови[uredi | uredi kod]

Немогуће је утврдити тачан број стилова белог ждрала . Најстарији и претеча свих данашњих стилова је Јонг Ћун(Винг Чун) Бели Ждрал. Из овог стила се касније развио велики број других стилова . Данас поред Јонг Ћун стила највћу популарност имају 5 стилова развијених између 1800 и 1870 године.

  мандарински Романизација  
Спавајући Ждрал 宿鶴拳 Су Хе Ћуен Познат и као Скачући или Предачки ждрал
Плачући Ждрал 鳴鶴拳 Минг Хе Ћуен Познат и као дозивајући ждрал
Ждрал који једе 食鶴拳 Ши Хе Ћуен познат и као Жалосни ждрал
Летећи Ждрал 飛鶴拳 Феи Хе Ћуен
Вибрирајући Ждрал 縱鶴拳 Зонг Хе Ћуен познат и као ждрал који се тресе

Поред ових , посебно на Тајвану постоји велики број старих стилова који се вежбају локано и никада нису достигли популарност напред набројаних стилова. На југу Тајвана готово свако село има свој карактеристични стил Белог Ждрала . Неки од ових стилова су стари готово 400 година .

Историја[uredi | uredi kod]

Рана историја вештине је непозната и нема валидних историјских и археолошких извора који би са сигурношћу могли да утврде место настанка и особе одоговрне за креацију овог стила борења . Први писани докази који помињу стил белог ждрала датирају из 17. века . Током Кошингине кампање освајања Тајвана 1661-1662. као једна од вештина популарна међу официрима и војницима Кошингине армије помиње се и бели ждрал . Током 19 века развијени су данас најпознатији и најраспрострањенији стилови ове вештине. Током овог периода су стилови добили свој коначан облик који нам је данас познат .

Утицај[uredi | uredi kod]

Као један од најстаријих познатих кунг фу стилова Бели Ждрал је извршио пресудан утицај на развој јужникинеских стилова борења. У већој или мањој мери готово сви стилови са југа Кине воде поркло и у себи садрже елементе белог ждрала. Хака стилови попут Беле Обрве или Јужне Богомољке своје основе налазе у белом ждралу. Стил Пет Предака из кога је касније настао јапански Карате се може се сматрати подстилом белог ждрала. У најранијим верзијама Таи Ћи Ћуана се такође може видети јак утицај белог ждрала. Винг Чун ,данас један од најпопуларнијих кунг фу стилова је настао из белог ждрала. Стлови пет породица из Гуангдонг провинције такође своје порекло налазе у белом ждралу .

Распрострањеност[uredi | uredi kod]

Бели Ждрал је најпопуларнији и најраспрострањенији на Тајвану и у Фуђан провнцији у Кини. Популаран је и у Гуангдонг провинцији и Хонг Конгу. Школе белог ждрала се могу наћи у северној Америци и спорадично у Аустралији . У Европи, Африци, Азији ван Кине је јако редак

Бели Ждрал на нашим просторима[uredi | uredi kod]

На простору Србије Бели Ждрал је потуно непознат , не постоји ни један клуб нити практичар овог стила. Једини познати практичар овог стила са наших простора је Владимир Златић[1] Arhivirano 2014-02-11 na Wayback Machine-u koji живи и ради на Тајвану

Референце[uredi | uredi kod]

  1. Yang, Jwing-Ming (1996). Essence of Shaolin White Crane. Paul H. Crompton. ISBN 0-88696-935-2. 
  2. „Power of the Animals”. Inside Kung Fu. Arhivirano iz originala na datum 2010-03-09. Pristupljeno 2009-12-29. 

Спољашње везе[uredi | uredi kod]