Bajka o ribaru i zlatnoj ribici

Izvor: Wikipedia
Ilustracija Ivana Bilibina

Bajka o ribaru i zlatnoj ribici (ruski: Сказка о рыбаке и рыбке) je bajka u stihovima koju je 1833. napisao ruski književnik Aleksandar Sergejevič Puškin. Temelji se na drevnoj ruskoj narodnoj priči, koja je, pak, slična tradicionalnoj njemačkoj (pomeranskoj) bajci koju su pod naslovom Vom Fischer und seiner Frau objavili braća Grimm.

Sadržaj[uredi - уреди]

Na obali mora živeli su starac i starica. Starac je lovio ribe, a njegova žena je prela mrežu. Jednog dana je starac lovio ribe i uhvatio zlatnu ribicu koja govori. Ribica je molila starca da je ne ubije, već da je pusti natrag u more, a ona će njemu ispuniti njegove želje. Starac ju je pustio u more, ali nije ništa tražio od ribice. Kad je ribar to ispričao svojoj ženi ona ga je grdila i nazvala prostačinom i budalom i tražila da od te ribe traži novo korito. Kad je to dobila, tražila je novu kuću, želela je biti moćna vlastelinka, a zatim i svetla carica. Živela je u dvorcu, imala je sve što je poželela dok je svoga muža poslala da radi u štali. Na kraju je želela biti gospodarica mora i da joj zlatna ribica služi. Ribica se na to razljutila i ništa nije na tu želju odgovorila, a kada je ribar došao kući, našao je opet svoju kolibu, ženu i prepuklo korito.

Vanjske veze[uredi - уреди]

Wikiizvor
Ruski Wikiizvor ima originalni tekst vezan uz ovaj članak: