Atenej Mehanik

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Atenej (razvrstavanje).

Atenej (grčki: Ἀθήναιος), poznat kao Mehanik (Mechanicus), autor je jedne knjige o veštini opsade gradova, čiji je naslov O spravama (Περὶ μηχανημάτων). Moderni filolozi identifikuju ga sa Atenejem iz Seleukije, članom peripatičke škole koji je delovao u drugoj polovini 1. veka pne. u Rimu i drugum gradovima.[1][2]

Život[uredi - уреди]

Strabon spominje jednog svog savremenika, Ateneja iz Seleukije, peripatetičkog filozofa.[3] Neko vreme bio je glavni demagog u svom rodnom gradu, ali se zatim preselio u Rim i upoznao se s Lucijem Licinijem Varon Murenom. Atenej je pratio Murenu kad je ovaj bežao iz Rima jer je otkriveno da je s Fanijem Cepionom kovao zaveru protiv Avgusta. Atenej je uhvaćen, ali ga je Avgust pomilovao, jer nije bilo dokaza da je aktivno učestvovao u zaveri.[4]Atenej je možda identičan s piscem koga spominje Diodor Sicilijski.[5]

O spravama[uredi - уреди]

Ovaj spis upućen je Marku Klaudiju Marcelu, pa je stoga morao biti sastavljen pre Marcelove smrti 23. pne., a možda je pisan upravo u vreme kada se Marcel spremao na pohod.[1] U delu se opisuje nekoliko opsadnih sprava. Autor kao izvore navodi Agesistrata, Dijada iz Pele i Filona iz Bizanta. Whitehead i Blyth dele spis na predgovor, deo o "dobroj praksi", deo o "lošoj praksi", deo o Atenejevim vlastitim inovacijama i zaključak u kome se "naglašava da je priprema za rat sredstvo odvraćanja i brani se Atenej pred neimenovanim kritičarima"[2] Delo je tehničkog karaktera, ali ne bez znakova Atenejevog filozofskog obrazovanja: "On se pokazuje kao filozof i izlaže i vremenu i mogućnosti, ali takođe tvrdi za sebe da je dovoljno veliki tehnički stručnjak da konstruiše nove sprave i da tačno opiše one stare".[1] Veliki deo Atenejevog spisa (9.4-27.6) poklapa se s odgovarajućim odlomkom Vitruvijevog dela De architectura (X, 13‒16), što se verovatno može objasniti time da su se oba autora oslanjala na isti izvor.[6]

Uticaj[uredi - уреди]

Heron iz Bizanta se u svom poliorketikonu Parangelmata Poliorcetica oslanja na Ateneja kao svoj izvor.

Izdanja[uredi - уреди]

  • Carl(e) Wescher, Poliorcétique des Grecs. Paris, 1867. (online: Google Books, archive.org)
  • Rudolf Schneider, Griechische Poliorketiker. Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen: philologisch-historische Klasse, neue Folge, 12:5. Berlin, 1912.
  • David Whitehead, P.H. Blyth, Athenaeus Mechanicus, On Machines. Historia-Einzelschrift, 182. Stuttgart: Franz Steiner Verlag, 2004. ISBN 3-515-08532-7
  • Maurizio Gatto (ed.), Il Peri mechanematon di Ateneo meccanico. Edizione critica, traduzione, commento e note. Aio 567. Roma: Aracne editrice, 2010. ISBN 978-88-548-3102-5

Reference[uredi - уреди]