Šampanjac

Izvor: Wikipedia
mini

Šampanjac je penušavo vino koje se proizvodi naknadnim vrenjem vina u boci u kojoj se oslobađa ugljen dioksid, a naziv je dobilo po francuskoj pokrajini Šampanji. Dok neki proizvođači vina koriste ime šampanjac za svoja penušava vina, u brojnim državama ovo ime se može koristiti samo za vina koja dolaze iz Šampanje.

Za proizvodnju šampanjca dozvoljeno je koristiti samo tri sorte grozda. Od Pino noara, koji raste na krečnjačkim terenima, dobijaju se bogata, prefinjena vina. U hladnijim delovima gaji se Pino menije, koga karakterišu visoki prinosi i začinske arome. Nalazi se svuda, ali se retko spominje. Treća sorta je Šardone, koji je neizostavna komponenta šampanjskih vina - protivteza bogatim aromama Pino noara, on je prefinjen, elegantan, ali oštar.

Literatura[uredi - уреди]

  • Georges Chappaz, Le Vignoble et le vin de Champagne, L. Larmat, Paris, 1951.
  • Claire Desbois, Werner Paravicini & Jean-Pierre Poussou (sous la direction de), Le champagne, une histoire franco-allemande, Paris, PUPS, 2011.
  • René Gandilhon, Naissance du champagne, Hachette, Paris, 1968.
  • Éric Glâtre, Chronique des vins de Champagne, Castor & Pollux, Chaumont, 2001.
  • Yann Harlaut et Fabrice Perron, Les Révoltes du champagne, Éditions Dominique Guéniot, 2010.
  • Gérard Liger-Belair, Effervescence : la science du champagne, Éditions Odile Jacob, 2006.
  • Jules Camille Moreau-Bérillon, Au pays du champagne : le vignoble, le vin, Impr.A. Lahure, Paris, 1925.
  • Benoît Musset, Vignobles de Champagne et vins mousseux – 1650-1830 : histoire d’un mariage de raison, Fayard, Paris, 2008.
  • Rafael Pallais, Champagne!, Shadow Books, New York, 1983.
  • Jean-Marie Pinçon, Le Champagne dans l'art, Thalia Édition.
  • Samuel Cogliati, Champagne, le rêve fragile, Editions Possibilia, 2013

Spoljašnje veze[uredi - уреди]


Steak-Silhouette.svg Nedovršeni članak Šampanjac koji govori o hrani je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.