Woodstock

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu


Koordinate: 41° 42′ 5″ SG Š, 74° 52′ 49″ ZGD

Poster Woodstock festivala 1969.

Festival muzike i umetnosti u Vudstoku je bio rok festival koji je održan na farmi Maksa Jasgura (Max Yasgur) u Vajt Lejku kod Betela u državi Njujork od 15 do 18. avgusta 1969.

Tokom tog kišnog vikenda su nastupili mnogi od najpoznatijih muzičara tog vremena, među kojima su The Who, Jefferson Airplane, Grateful Dead, Canned Heat, Joan Baez, Janis Joplin, Joe Cocker, Jimi Hendrix i drugi. Posetilo ga je blizu pola miliona ljudi. Posljednji je na binu izišao Jimi Hendrix, četvrtog dana slavlja, 18. kolovoza 1969. u 8:30 ujutro, koji je nadahnuto odsvirao američku himnu pred (preostalih) 40.000 najizdržljivijih.

Smatra se da je Woodstock najpoznatiji rok festival ikada održan. Festival je ušao među 50 momenata koji su promenili rokenrol časopisa Rolling Stone. Za mnoge je on najbolji primer kontrakulture 1960-ih i hipi-ere.

Pozadina

[uredi | uredi kod]

Vudstok je nastao trudom Majkl Langa, Džon Robertsa, Džoel Rozenman i Arti Kornfelda. Investitori su bili Roberts i Rozenman, koji su u novinama Njujork Tajms i Vol Strit Džurnal dali oglas pod kojim bi uložili bezgraničnu sumu novca u neki projekat. Lang i Kornfeld su primetili oglas i četvoro ljudi se sastalo.[1]

Kiša na Woodstocku

Organizovan pod nazivom "Vudstok Avanture", kao investicija rizičnog profita, postaje besplatna atrakcija koja privlači više stotina hiljada ljudi više nego na šta su organizatori bili spremni. Oko 186,000 karata biva prodato dok organizatori očekuju oko 200,000 hiljada posetilaca.[2] Karte su koštale 18$ (oko 75$ uračunato sa sadašnjom infalcijom[3]), a 24$ na dan festivala za sva tri dana. Vudstok Avanture nude Vorner Brodersu prava za snimanje filma o Vudstoku za 100,000$, a Kornfeld kaže: "Ili će film biti prodat u milion primeraka, a ako izbiju neredi, biće najbolji dokumentarac ikada snimljen".

Festival je tekao tokom vojnih problema Amerike sa Vijetnamom i situacijom oko rasizma. Tako festival rađa novu mini-naciju koja se bori za svoja prava. Umovi bivaju "otvoreni", naširoko se upražnjavaju droge i "slobodna ljubav". Morala se uključiti i vojska osiguravajući prolaz znatiželjnima, ali i prijevoz sudionika helikopterima do bine, nužnu medicinsku pomoć te hranu i vodu. Tokom festivala su umrle dve osobe: jedna od predoziranja heroinom, druga kada je traktor slučajno pregazio preko vreće za spavanje. Dve bebe su rođene tokom festivala.

Izbor mesta

[uredi | uredi kod]
Posetioci festivala

U početku je festival trebao da zaume mesto u Midltavnu, Orindž Kaunti, Njujork, izdato za 10,000$ tokom proleća 1969. Gradski čelnici su bili uvereni da neće biti više od 50,000 posetilaca, a stanovnici Midltavna su se odmah protivili događaju. Petnaestog jula festivalu zabranjuju ovo mesto pod izgovorom da nisu zadovoljeni uslovi pokretnih toaleta.[4]

Saznavši za zabranu, Eliot Tiber nudi organizatorima svoj posed u Betelu.[5] Iako je Tiber imao dozvolu grada, ispostavilo se da je posed isuviše mali sa svojih 61,000 m². Preko njega Vudstok Avanture bivaju povezane sa paorom Meks Džezgarom pod dogovorom za 50$ po 5,000 gostiju. Dvadesetog jula se sastaju gde ugovaraju izdaju poseda od 600 akri za 75,000$ i dodatnih 25,000$ za stanovnike u blizini. Vesti oko ovog sastanka su procurele tokom samog dogovora jer su radnici restorana gde je isti bio održan obavestili radio stanice. Organizatori ponovo uveravaju Betela da se očekuje oko 50,000 zvanica.

Majstor zvuka je bio iskusni Bil Henli, nagrađen Parneli Nagradom za svoje inovacije.[6] Ozvučenje za očekivanih 200,000 ljudi je imalo zadatak da se izbori sa pola miliona zvanica. Podrška od zavidnih 2,000 ampera napajanja daje ovom konceptu tona etiketu Vudstok oprema (the Woodstock Bins) kao uzor daljnjim festivaliima.[7]

Izvođači

[uredi | uredi kod]

Petak, 15. Avgust

[uredi | uredi kod]

Prvi dan zvanično počinje 15. avgusta u 17:07 sa nastupom Ričija Hejvensa i ostalim kantri muzičarima.

Swami otvara festival.

Subota, 16. Avgust

[uredi | uredi kod]

Festival se otvara u 12:15. Nastupi psihodeličnih rok izvođača.

Nedelja, 17. avgust do ponedeljka, 18. avgusta

[uredi | uredi kod]

Džo Koker tog dana otvara Vudstok u 14 časova, prati ga Gris bend

Publika na Woodstocku

U popularnoj kulturi

[uredi | uredi kod]

Dokumentarni film Vudstok iz 1970. režirao je Majkl Vadli. Montažeri su bili Martin Skorseze i Telma Skunmejker. Kompanija Vorner braders uložila je u snimanje filma 100.000 dolara, a Vadli je angažovao stotinjak njujorških filmskih radnika. Međutim, zbog nedostatka novca s njima sklapa ugovor po principu "duplo ili ništa" gde zarada članova ekipe zavisi od uspeha filma. Film je dobio Oskara u kategoriji dokumentarnog filma.

Pesma Džoni Mičel "Woodstock", kojom je ovekovečen ovaj događaj, postala je kasnije veliki hit grupe Krozbi, Stils, Neš i Jang.

Woodstock danas

[uredi | uredi kod]
Komemorativna ploča u Woodstocku.

Na mestu održavanja festivala podignuta je bista. Polja i bine su zadržale svoj ruralni oblik. Jasgurova farma je i dalje popularna turistička destinacija. Grupa Krozbi, Stils, Neš end Jang održala je 13. avgusta 2006. memorijalni koncert pred 16.000 gledalaca obeleživši tako tridesetsedmogodišnjicu Vudstoka. Avgusta 2007. tadašnji vlasnici farme Roj Hauard i Džeril Ejbramson daju farmu površine 103 akra na prodaju po ceni od osam miliona dolara. Muzej u šumi kod Betela otvara se 2008. godine. Četrdesetogodišnjica festivala obeležava se 2009. kada će širom sveta biti održano mnoštvo festivala, a jedan od takvih festivala, "Leto ljubavi", održaće se u Hokherstu, Kent, Engleska.

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. Robert Stephen Spitz (1979). Barefoot in Babylon. The Viking Press, New York. 
  2. „BBC ON THIS DAY - 1969: Woodstock music festival ends”. BBC News. 18. 08. 1969.. Pristupljeno 17. 04. 2008. 
  3. CPI Conversion factors in dollars
  4. „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2008-10-14. Pristupljeno 2010-06-07. 
  5. Tiber, Elliot; Tom Monte (2007). Taking Woodstock. SquareOne Publishers. ISBN 0757002935. 
  6. „Bill Hanley: Father of Festival Sound”. Arhivirano iz originala na datum 2011-10-06. Pristupljeno 2010-06-07. 
  7. {http://www.3rdearmusic.com/hyarchive/hiddenyearsstory/pasafari.html Arhivirano 2020-01-28 na Wayback Machine-u From Live Peace in Toronto to the Thin End of Wedgies in Soweto
  8. „Janis Joplin entry”. Encyclopedia Britannica. 24. 09. 2006.. Pristupljeno 03. 10. 2008. 

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]