Узвеће
Узвеће | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Мачвански |
Општина | Богатић |
Становништво | |
Становништво (2011) | 969 |
Положај | |
Координате | 44°52′29″N 19°36′05″E / 44.874833°N 19.6015°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 71 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 015 |
Регистарска ознака | BĆ |
Координате: 44° 52′ 29" СГШ, 19° 36′ 05" ИГД
Узвеће је насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 969 становника.
Порекло становништва[uredi | uredi kod]
Најстарије породице су Фирауновићи досељени са Косова, заједно са Војиновићима крајем XVII века. Један од предака застане у Тршу (потес у селу), због болести, а после се ту стално насели. Једном хајдуци нападну његову кућу, и побију све укућане, сем детета Станимира, који је боловао од богиња. Станимира нађу Роми, и одхране га. Због тога Станимира, прозову Фираун, а његово потомство Фирауновићима. Од Фирауновића су Исаковићи, Николићи, Јовановићи, Срдановићи, Симићи и Танасићи сви славе св. Јована.
Војиновићи и од њих Ђурићи славе св. Николу, дошли са Фирауновићима из Вучитрна на Косову.
После њих досељавају се из Црне Горе: Радовановићи и од њих Поповићи и Рајићи сви славе св. Николу.
Остали досељеници почели су да се досељавају почетком XIX века из околине, од Кордуна, из Семберије, из Босанске Крајине, и још један род који је досељен из околине, а по даљој старини је из Црне Горе. Има и два рода која не знају за старину својих предака.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Узвеће живи 890 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,5 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 379 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.042 | 94,46% | ||
Роми | 52 | 4,71% | ||
Југословени | 2 | 0,18% | ||
Хрвати | 1 | 0,09% | ||
непознато | 2 | 0,18% |
м | ж | |||
? | 10 | 7 | ||
80+ | 5 | 15 | ||
75-79 | 18 | 27 | ||
70-74 | 39 | 33 | ||
65-69 | 43 | 41 | ||
60-64 | 46 | 31 | ||
55-59 | 19 | 32 | ||
50-54 | 29 | 36 | ||
45-49 | 37 | 34 | ||
40-44 | 30 | 32 | ||
35-39 | 52 | 34 | ||
30-34 | 53 | 36 | ||
25-29 | 44 | 32 | ||
20-24 | 24 | 34 | ||
15-19 | 31 | 17 | ||
10-14 | 42 | 30 | ||
5-9 | 36 | 32 | ||
0-4 | 18 | 24 | ||
просек | 40.5 | 42.6 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 480 | 133 | 300 | 27 | 12 | 8 |
Женски | 441 | 42 | 301 | 86 | 11 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 374 | 312 | - | - | 26 | - | 10 | 4 | 3 | 6 |
Женски | 192 | 170 | - | 1 | 4 | - | - | 4 | 1 | 1 |
Оба | 566 | 482 | - | 1 | 30 | - | 10 | 8 | 4 | 7 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 4 | 2 | 1 | 2 | - | - | 4 | |
Женски | - | - | 2 | 4 | 1 | 1 | - | - | 3 | |
Оба | - | - | 6 | 6 | 2 | 3 | - | - | 7 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9