Томашевац
| Томашевац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Средњобанатски |
| Град | Зрењанин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1510
|
| Густина становништва | 27 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°16′02″N 20°37′09″E / 45.267333°N 20.619166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 59 m |
| Површина | 66,7 km² |
  Томашевац Томашевац (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23262 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 16′ 02" СГШ, 20° 37′ 09" ИГД
Томашевац је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1510 становника .
У селу се сваке године одржава светско првенство у банатским шорама. Овде се налази Српска православна црква Светог Николе у Томашевцу.
Име[uredi | uredi kod]
Старији назив насеља је био Томашевци. По једном предању, на месту данашњег села, први колац је ударио извесни Тамаш Лак и временом је село које је ту настало добило назив по њему. Ипак сматра се да је село добило назив по Тамишу. Називи села на другим језицима: мађ. Tamáslaka, нем. Tomaschewatz.
Историја[uredi | uredi kod]
Прво насеље настаје у XVI веку, када између Панчева и Зрењанина није било ни једног насеља. У време османске управе (16-18. век), Томашевци се помињу као село настањено Србима. Након Пожаревачког мира из 1718. године, којим су Турци напустили Банат, насеље постаје део Хабзбуршке монархије, односно Тамишког Баната. Томашевац је 1717. године под именом Томашовиц по први пут уписан на аустријској карти као место од 20 кућа. Међутим, село је расељено између 1723. и 1725. године и поново се помиње као српско село половином 18. века. Ново село је настало спајањем два мања насеља, Чока (Томашевац) и Марија (Маријева, Маријино Село), како се ове две половине села и данас називају. Два насеља су административно спојена 1776. Шездесетих година 18. века, Томашевац улази у састав Војне границе. У село се тада досељавају и Срби из области Тисе и Мориша, који улазе у граничарску службу Монархије.
Заштита Монархије од Турака била је тежак задатак. То је знала и Марија Терезија, аустријска царица, те је Србима у Војној граници давала многе привилегије. Управо од тог времена Томашевац почиње динамичније да се развија. Из овог времена Томашевац је познат по капетану Ђорђу Радивојевићу, који је 1788. године бранио село од Турака.
Са својих 300 војника је изгубио живот захваљујући шпијуну који је Турцима одао положаје храброг капетана. Данас се на месту погибије капетана Радивојевића и његових војника налази споменик, који нажалост тешко одолева зубу времена. У револуционарним данима 1848-1849. године на пољима око Томашевца вођене су три битке у којима је учествовало око 23.000 војника и изгинуло око 450 људи. Те 1848. године мађарски генерал Киш је до темеља спалио село. У том пожару је изгорео комплетан иконостас Српске православне цркве, чије је здање у Томашевцима подигнуто 1773. године. Обнову иконостаса започео је панчевачки сликар Јован Поповић 1870. године, а довршио је бечки сликар Карел Гућ, иначе пореклом Чех. Исте године када и црква 1773, у Томашевцима је саграђена и школа. Након развојачења војне границе у Банату 1873. године, па до краја Првог светског рата, у школама се поред српског, обавезно учио и мађарски, а пре тога и немачки језик.[1]
За време Првог светског рата, већина Томашевчана борила се у аустроугарској војсци на фронтовима у Добруџи. Многи од њих дезертирали су и прикључили се или руској војсци, или као добровољци српској војсци. Споменик палим борцима Првог светског рата налази се у центру цела. У периоду између два рата, Томашевац је добио све оно што је једно тадашње модерно село требало да има. Тада је изграђена зграда данашње месне канцеларије, а у шесторазредној основној школи ученици су похађали наставу на српском језику. Томашевац је уочи Другог светског рата имао око 2.700 становника, углавном српске националности, који су се претежно бавили индивидуалном пољопривредом.
Као и остала банатска села тог времена, Томашевац је био једна затворена и конзервативна средина, мада су постојали млади ентузијасти који су покушавали да у Томашевац унесу нешто ново и напредно. То су углавном били млади људи који су завршавали школе у Петровграду. Тако је 1927. године у Томашевцима основан фудбалски клуб „Омладинац“, један од првих у Војводини уопште. После рата Томашевац је доживео бројне промене. Село је модернизовано и до осамдесетих година добило све атрибуте модерног села.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Томашевац живи 1391 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,5 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 647 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,73.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.626 | 92,12% | ||
| Роми | 58 | 3,28% | ||
| Мађари | 23 | 1,30% | ||
| Румуни | 11 | 0,62% | ||
| Југословени | 8 | 0,45% | ||
| Словаци | 3 | 0,16% | ||
| Руси | 2 | 0,11% | ||
| Црногорци | 1 | 0,05% | ||
| Хрвати | 1 | 0,05% | ||
| Немци | 1 | 0,05% | ||
| Македонци | 1 | 0,05% | ||
| непознато | 1 | 0,05% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 3 | ||
| 80+ | 12 | 24 | ||
| 75-79 | 19 | 47 | ||
| 70-74 | 59 | 48 | ||
| 65-69 | 63 | 75 | ||
| 60-64 | 47 | 51 | ||
| 55-59 | 42 | 56 | ||
| 50-54 | 61 | 59 | ||
| 45-49 | 57 | 57 | ||
| 40-44 | 77 | 50 | ||
| 35-39 | 71 | 69 | ||
| 30-34 | 56 | 50 | ||
| 25-29 | 48 | 60 | ||
| 20-24 | 57 | 30 | ||
| 15-19 | 45 | 62 | ||
| 10-14 | 71 | 56 | ||
| 5-9 | 59 | 50 | ||
| 0-4 | 38 | 36 | ||
| просек | 39.5 | 42.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 714 | 189 | 457 | 45 | 22 | 1 |
| Женски | 741 | 111 | 455 | 163 | 11 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 508 | 306 | 2 | 1 | 58 | 4 | 11 | 67 | 3 | 23 |
| Женски | 290 | 216 | - | - | 14 | - | - | 30 | 2 | 2 |
| Оба | 798 | 522 | 2 | 1 | 72 | 4 | 11 | 97 | 5 | 25 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 2 | 4 | 13 | 5 | 8 | - | - | 1 | |
| Женски | 1 | 1 | 2 | 14 | 7 | 1 | - | - | - | |
| Оба | 1 | 3 | 6 | 27 | 12 | 9 | - | - | 1 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Monografija: Svetomir Sveta Milovanović “Po ravnom Banatu“ (1935)
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
