Теочин
| Теочин | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 690 |
| Положај | |
| Координате | 44°04′03″N 20°14′02″E / 44.0675°N 20.234°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 642 m |
  Теочин Теочин (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Координате: 44° 04′ 03" СГШ, 20° 14′ 02" ИГД
Теочин је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 690 становника (према попису из 1991. било је 771 становника).
Географија[uredi | uredi kod]
Теочин се налази на јужној подгорини Рајца, на пространој површи динарског правца. Атар Теочина је брдско-планинске природе и са свих страна је опкољен шумом, јер је село настало у крчевинама. Атар се налази на површи дугачке косе, која је целом дужином заравњена и широка. Сам терен се састоји од кречњака, на чијој површини се налази танак покривач црвенкасте глине, па на њему нема извора и водотокова. Теочин је повезан асфалтним путем са Горњим Милановцем преко Бершића и са Пожегом преко Прањана. Овај пут се наставља према северозападу до Брајића. Због овог пута кроз Теочин саобраћа аутобуска линија. У самом седишту села налази се четворогодишња школа, две продавнице, месна канцеларија и једна кафана. У Теочину мештани имају воћњаке шљиве „пожегаче“ од које праве шљивову ракију препеченицу. Међутим, главна пољопривредна агрокултура која је препородила село је гајење кромпира, која добро успева и има изузетан квалитет.
У овом селу је рођен устанички војвода Милић Дринчић.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Теочин живи 598 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (43,6 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,37.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 688 | 99,71% | ||
| Румуни | 1 | 0,14% | ||
| непознато | 1 | 0,14% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 2 | ||
| 80+ | 6 | 14 | ||
| 75-79 | 23 | 20 | ||
| 70-74 | 25 | 34 | ||
| 65-69 | 32 | 35 | ||
| 60-64 | 18 | 19 | ||
| 55-59 | 20 | 13 | ||
| 50-54 | 20 | 22 | ||
| 45-49 | 38 | 28 | ||
| 40-44 | 16 | 17 | ||
| 35-39 | 22 | 17 | ||
| 30-34 | 16 | 21 | ||
| 25-29 | 24 | 24 | ||
| 20-24 | 33 | 26 | ||
| 15-19 | 17 | 12 | ||
| 10-14 | 12 | 9 | ||
| 5-9 | 16 | 8 | ||
| 0-4 | 15 | 16 | ||
| просек | 43.6 | 46.8 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 310 | 87 | 197 | 18 | 8 | - |
| Женски | 304 | 42 | 197 | 64 | 1 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 226 | 211 | - | - | 5 | 1 | 2 | 3 | - | 2 |
| Женски | 168 | 148 | - | - | 7 | - | - | 2 | 3 | 2 |
| Оба | 394 | 359 | - | - | 12 | 1 | 2 | 5 | 3 | 4 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 2 | - | - | - | - | - | - | |
| Женски | - | - | - | 3 | 2 | 1 | - | - | - | |
| Оба | - | - | 2 | 3 | 2 | 1 | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
