Сијаринска Бања
| Сијаринска Бања | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Медвеђа |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 568 |
| Положај | |
| Координате | 42°46′23″N 21°36′05″E / 42.773166°N 21.6015°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 492 m |
  Сијаринска Бања Сијаринска Бања (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 16246 |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Координате: 42° 46′ 23" СГШ, 21° 36′ 05" ИГД
Сијаринска Бања је градско насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу налази се на југу Србије у општини Медвеђа на 52 km од Лесковца и 330 од Београда, на укрштању путева Лесковац-Приштина, на обалама река Бањска и Јабланице у подножју планине Гољак. Према попису из 2002. било је 568 становника (према попису из 1991. било је 530 становника).
Бања је увучена у клисуру, окружена бујном вегетацијом, клима је повољна субалпска. Бања поседује 18 извора минералне воде различитог физичко-хемијског састава и температуре од 32-72°C. Посебну лепоту и атракцију представљају гејзери топле воде, јединствени у Европи, чији водени стуб достиже висину од 8m, поред кога се налази новоизграђени комплекс мањих базена и фонтана.
Лечење се обавља у Заводу за специјализовану рехабилитацију „Сијаринска Бања“ при хотелу „Гејзер“. Медицински блок обухвата најсавременију опрему за:
- хидротерапију,
- електротерапију,
- кинезитерапију,
- терапију блатом,
- топле куре и
- инхалацију лековитом водом.
У Сијаринској Бањи се лече:
- реуматска обољења,
- обољења локомоторног система и посттрауматских стања,
- обољења дигестивног тракта,
- неуролошка обољења,
- гинеколошка обољења,
- обољења бубрега и мокраћних путева,
- обољења органа за дисање,
- обољења крви,
- обољења метаболизма,
- кардиоваскуларна обољења и
- кожна обољења.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Сијаринска Бања живи 411 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,5 година (36,1 код мушкараца и 36,9 код жена). У насељу има 175 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 282 | 49,64% | ||
| Албанци | 231 | 40,66% | ||
| Црногорци | 45 | 7,92% | ||
| Југословени | 1 | 0,17% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 2 | 1 | ||
| 80+ | 8 | 6 | ||
| 75-79 | 1 | 7 | ||
| 70-74 | 9 | 9 | ||
| 65-69 | 11 | 16 | ||
| 60-64 | 14 | 13 | ||
| 55-59 | 21 | 11 | ||
| 50-54 | 18 | 28 | ||
| 45-49 | 17 | 19 | ||
| 40-44 | 22 | 24 | ||
| 35-39 | 19 | 12 | ||
| 30-34 | 17 | 22 | ||
| 25-29 | 11 | 16 | ||
| 20-24 | 19 | 16 | ||
| 15-19 | 26 | 34 | ||
| 10-14 | 29 | 20 | ||
| 5-9 | 25 | 24 | ||
| 0-4 | 10 | 11 | ||
| просек | 36.1 | 36.9 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 215 | 68 | 131 | 12 | 4 | - |
| Женски | 234 | 68 | 122 | 32 | 12 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 90 | 18 | - | - | 1 | - | - | 3 | 4 | 5 |
| Женски | 57 | 7 | - | - | 4 | - | - | 4 | 2 | - |
| Оба | 147 | 25 | - | - | 5 | - | - | 7 | 6 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 10 | 11 | 31 | 1 | - | - | 6 | |
| Женски | - | - | 1 | 8 | 28 | - | - | - | 3 | |
| Оба | - | - | 11 | 19 | 59 | 1 | - | - | 9 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
