Руски Крстур
| Руски Крстур | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Западнобачки |
| Општина | Кула |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  4585
|
| Густина становништва | 78 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°33′28″N 19°24′34″E / 45.557666°N 19.4095°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 84 m |
| Површина | 58,6 km² |
  Руски Крстур Руски Крстур (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 25233 |
| Позивни број | 025 |
| Регистарска ознака | SO |
Координате: 45° 33′ 28" СГШ, 19° 24′ 34" ИГД
Руски Крстур (русински: Руски Керестур) је село у општини Кула у Западнобачком округу у Војводини у Србији. По попису из 2011. године има 4585 становника, претежно припадника русинске националности. Руски Крстур је и културни центар ове националне мањине у Војводини. Према попису из 2002. године, село је имало 5213 становника.
Географски положај[uredi | uredi kod]
Село се налази на 45°33'45" географске дужине и 19°25'16" географске ширине. То је простор средње Бачке који се одликује повишеним лесним заравнима. Село је се југозападним делом наслоњено на канал Косанчић - Мали Стапар који прпада систему канала ДТД. Кроз село пролази магистрални пут М-3 (Богојево - Каравуково - Оџаци - Кула - Врбас), који га добро повезује са свим деловима Војводине.
Историја[uredi | uredi kod]
Руски Крстур је најстарије русинско место. Раније се звао Бач Керестур. Место је, 1751. године званично признато када је у Крстуру живело око 80 русинских породица које су се ту доселиле још 1745/46. године са Хорњице (Закарпатје) на Косцељиско (то је пустара између Крстура и Куле). Велика већина их је дошла из околине Кошица, Ужгорода, Мишколца. У првом наврату се доселило 11 особа или породица како је записано у Аустроугарским архивима. Они су напустили своју постојбину у потрази за бољим животом. Кулске власти су Русинске досељенике примили и послали да обрађују пусту и мочварну земљу близу Куле, где су они основали своје насеље, данашњи Руски Крстур.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Руски Крстур живи 4154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (39,6 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 2036 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,54.
Ово насеље је углавном насељено Русинима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Русини | 4.483 | 85,99% | ||
| Срби | 263 | 5,04% | ||
| Роми | 76 | 1,45% | ||
| Мађари | 73 | 1,40% | ||
| Украјинци | 61 | 1,17% | ||
| Хрвати | 38 | 0,72% | ||
| Црногорци | 37 | 0,70% | ||
| Југословени | 31 | 0,59% | ||
| Словаци | 30 | 0,57% | ||
| Муслимани | 9 | 0,17% | ||
| Словенци | 3 | 0,05% | ||
| Македонци | 3 | 0,05% | ||
| непознато | 26 | 0,49% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 3 | ||
| 80+ | 52 | 98 | ||
| 75-79 | 80 | 137 | ||
| 70-74 | 121 | 197 | ||
| 65-69 | 135 | 165 | ||
| 60-64 | 155 | 183 | ||
| 55-59 | 145 | 133 | ||
| 50-54 | 172 | 140 | ||
| 45-49 | 185 | 207 | ||
| 40-44 | 208 | 182 | ||
| 35-39 | 204 | 180 | ||
| 30-34 | 172 | 168 | ||
| 25-29 | 155 | 150 | ||
| 20-24 | 147 | 139 | ||
| 15-19 | 177 | 162 | ||
| 10-14 | 142 | 174 | ||
| 5-9 | 154 | 138 | ||
| 0-4 | 127 | 126 | ||
| просек | 39.6 | 42.6 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2108 | 599 | 1325 | 111 | 72 | 1 |
| Женски | 2244 | 368 | 1336 | 438 | 101 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1088 | 479 | 6 | - | 314 | 9 | 54 | 70 | 16 | 22 |
| Женски | 639 | 265 | 1 | - | 118 | 2 | 1 | 63 | 16 | 4 |
| Оба | 1727 | 744 | 7 | - | 432 | 11 | 55 | 133 | 32 | 26 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 7 | 25 | 36 | 13 | 21 | - | - | 13 | |
| Женски | 3 | 6 | 12 | 68 | 74 | 3 | - | - | 3 | |
| Оба | 6 | 13 | 37 | 104 | 87 | 24 | - | - | 16 |
У последњих 50-ак година, број становништва Руског Крстура опада. За то има више разлога. Први разлог је нагативан природни прираштај, што је карактеристика целе регије. Други разлог је мигрирање становштва. До '90-их година млади су одлазили на школовање у веће центре (Кула, Нови Сад, Суботица...) и тамо су остајали. Током кризе и ратова у деведеситама Русини су почели емигрирати у западне земље, највише у Канаду. Данас у Канади живи велики број бивших становника Руског Крстура, а и осталих места где живе Русини.
Религија[uredi | uredi kod]
Русини су гркокатоличке вероисповести. Убрзо по свом досељавању на ове просторе основали су парохију и изградили малу цркву. Данашња црква у селу је изграђена 1784. године и посвећена је Преносу Моштију св. Николе. Данас је Руски Крстур центар егзархата за Гркокатолике у Србији и у Црној Гори, a тиме је црква постала катедрала (саборна црква). Поред села је изграђена 1859. црквица, „Водица“, на месту где су се годинама пре њене изградње догађала оздрављења и приказања Богородице. У Руском Крстуру живе монахиње „Сестре службенице Пресвете Богородице“ и „Мале сестре“.
Образовање и култура[uredi | uredi kod]
Руски Крстур је културни и просветни центар Русина Србије. Прва школа је почела са радом 1753. као тзв. Тривијална школа, где се учило читање, писање, рачунање и основе црквеног певања са веронауком. Школа је на крају 19. века постала државна. Данас у Руском Крстуру делује забавиште, основна школа на српском и русинском језику. Гимназија у селу је једина средња школа са русинским као наставним језиком у Европи. Од 2009. године, осим гимназије, отворен је и смер туристички техничар у истој школи.
Постоји неколико културних манифестација у селу. Најзначајнији је фестивал културе Русина и Украјинаца „Црвена ружа“. Затим „Драмски меморијал Петра Ризнича-Ђађе“, као и културна манифестација „Костелникова јесен“.
У Руском Крстуру се налази и издавачка кућа „Руске слово“ (русинска реч) са штампаријом; као и музеј, галерија и архива русинске историје.
Привреда[uredi | uredi kod]
Због изузетно плодне земље о Крстурском атару, становштво се од досељења, бави пољопривредом. Она је и окосница привреде села. Бројна су пољопривредна газдинства. У селу постоји погон за прераду и смрзавање хране. Руски Крстур је врло познат по производњи паприке. Одређени број становштва је запослен у кућним радионицама за производњу намештаја, које је врло развијено.
Спорт[uredi | uredi kod]
Спорт има дугу традицију. 1923. је основан фудбалски клуб „Русин“, из којег је касније израсло истоимено спортско друштво. Ово спортско друштво негује бројне спортове, а бави се и организацијом спортских игара „Јаша Баков“, на којима учествују у турнирима сви русински клубови.
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Спољашње везе[uredi | uredi kod]
- Званична презентација
- Прва презентација Arhivirano 2006-12-30 na Wayback Machine-u
- Завод за урбанизам Кула-Оџаци[mrtav link]
- Водица Руски Крстур
- Zamak, Ruski Krstur