Руски Крстур

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Руски Крстур

Гркокатоличка катедрала у Руском Крстуру
Гркокатоличка катедрала у Руском Крстуру

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Кула
Становништво
Становништво (2011) Decrease 4585
Густина становништва 78 ст/km²
Положај
Координате 45°33′28″N 19°24′34″E / 45.557666°N 19.4095°E / 45.557666; 19.4095
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 84 m
Површина 58,6 km²
Руски Крстур na mapi Srbije
Руски Крстур
Руски Крстур
Руски Крстур (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 25233
Позивни број 025
Регистарска ознака SO


Координате: 45° 33′ 28" СГШ, 19° 24′ 34" ИГД

Руски Крстур (русински: Руски Керестур) је село у општини Кула у Западнобачком округу у Војводини у Србији. По попису из 2011. године има 4585 становника, претежно припадника русинске националности. Руски Крстур је и културни центар ове националне мањине у Војводини. Према попису из 2002. године, село је имало 5213 становника.

Географски положај[uredi | uredi kod]

Село се налази на 45°33'45" географске дужине и 19°25'16" географске ширине. То је простор средње Бачке који се одликује повишеним лесним заравнима. Село је се југозападним делом наслоњено на канал Косанчић - Мали Стапар који прпада систему канала ДТД. Кроз село пролази магистрални пут М-3 (Богојево - Каравуково - Оџаци - Кула - Врбас), који га добро повезује са свим деловима Војводине.

Историја[uredi | uredi kod]

Руски Крстур је најстарије русинско место. Раније се звао Бач Керестур. Место је, 1751. године званично признато када је у Крстуру живело око 80 русинских породица које су се ту доселиле још 1745/46. године са Хорњице (Закарпатје) на Косцељиско (то је пустара између Крстура и Куле). Велика већина их је дошла из околине Кошица, Ужгорода, Мишколца. У првом наврату се доселило 11 особа или породица како је записано у Аустроугарским архивима. Они су напустили своју постојбину у потрази за бољим животом. Кулске власти су Русинске досељенике примили и послали да обрађују пусту и мочварну земљу близу Куле, где су они основали своје насеље, данашњи Руски Крстур.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Руски Крстур живи 4154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (39,6 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 2036 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,54.

Ово насеље је углавном насељено Русинима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 5874 [1]
1953. 6115
1961. 5873
1971. 5960
1981. 5826
1991. 5636 5536
2002. 5490 5213
2011. 4868 4585
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Русини
  
4.483 85,99%
Срби
  
263 5,04%
Роми
  
76 1,45%
Мађари
  
73 1,40%
Украјинци
  
61 1,17%
Хрвати
  
38 0,72%
Црногорци
  
37 0,70%
Југословени
  
31 0,59%
Словаци
  
30 0,57%
Муслимани
  
9 0,17%
Словенци
  
3 0,05%
Македонци
  
3 0,05%
непознато
  
26 0,49%


У последњих 50-ак година, број становништва Руског Крстура опада. За то има више разлога. Први разлог је нагативан природни прираштај, што је карактеристика целе регије. Други разлог је мигрирање становштва. До '90-их година млади су одлазили на школовање у веће центре (Кула, Нови Сад, Суботица...) и тамо су остајали. Током кризе и ратова у деведеситама Русини су почели емигрирати у западне земље, највише у Канаду. Данас у Канади живи велики број бивших становника Руског Крстура, а и осталих места где живе Русини.

Религија[uredi | uredi kod]

Русини су гркокатоличке вероисповести. Убрзо по свом досељавању на ове просторе основали су парохију и изградили малу цркву. Данашња црква у селу је изграђена 1784. године и посвећена је Преносу Моштију св. Николе. Данас је Руски Крстур центар егзархата за Гркокатолике у Србији и у Црној Гори, a тиме је црква постала катедрала (саборна црква). Поред села је изграђена 1859. црквица, „Водица“, на месту где су се годинама пре њене изградње догађала оздрављења и приказања Богородице. У Руском Крстуру живе монахиње „Сестре службенице Пресвете Богородице“ и „Мале сестре“.

Образовање и култура[uredi | uredi kod]

Руски Крстур је културни и просветни центар Русина Србије. Прва школа је почела са радом 1753. као тзв. Тривијална школа, где се учило читање, писање, рачунање и основе црквеног певања са веронауком. Школа је на крају 19. века постала државна. Данас у Руском Крстуру делује забавиште, основна школа на српском и русинском језику. Гимназија у селу је једина средња школа са русинским као наставним језиком у Европи. Од 2009. године, осим гимназије, отворен је и смер туристички техничар у истој школи.

Постоји неколико културних манифестација у селу. Најзначајнији је фестивал културе Русина и Украјинаца „Црвена ружа“. Затим „Драмски меморијал Петра Ризнича-Ђађе“, као и културна манифестација „Костелникова јесен“.

У Руском Крстуру се налази и издавачка кућа „Руске слово“ (русинска реч) са штампаријом; као и музеј, галерија и архива русинске историје.

Привреда[uredi | uredi kod]

Због изузетно плодне земље о Крстурском атару, становштво се од досељења, бави пољопривредом. Она је и окосница привреде села. Бројна су пољопривредна газдинства. У селу постоји погон за прераду и смрзавање хране. Руски Крстур је врло познат по производњи паприке. Одређени број становштва је запослен у кућним радионицама за производњу намештаја, које је врло развијено.

Спорт[uredi | uredi kod]

Спорт има дугу традицију. 1923. је основан фудбалски клуб „Русин“, из којег је касније израсло истоимено спортско друштво. Ово спортско друштво негује бројне спортове, а бави се и организацијом спортских игара „Јаша Баков“, на којима учествују у турнирима сви русински клубови.

Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]

Мапе[uredi | uredi kod]