Перлез

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Перлез

Католичка и православна црква
Католичка и православна црква

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Град Зрењанин
Становништво
Становништво (2011) Decrease 3383
Густина становништва 38 ст/km²
Положај
Координате 45°12′17″N 20°22′32″E / 45.204833°N 20.3755°E / 45.204833; 20.3755
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 63 m
Површина 100,3 km²
Перлез na mapi Srbije
Перлез
Перлез
Перлез (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 23260
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR


Координате: 45° 12′ 17" СГШ, 20° 22′ 32" ИГД

Перлез (мађ. Perlasz) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 3383 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Перлез коју су чинила насељена места: Ботош, Книћанин, Орловат, Перлез, Томашевац, Фаркаждин и Чента. После укидања статуса општине у целини припојена територија општини Зрењанин.

Историја[uredi | uredi kod]

На месту продручја данашњег Перлеза, постојало је насеље још у доба глачаног камена. На месту Перлеза, 1717. године налазило се село Сига са 30 кућа. Неколико година касније, поред Сиге подигнуто је утврђење које се звало Шанац. Године 1752. гроф Перлас, председник државне благајне за покрајину Темишвар, подигао је ново село, испод Шанци које по њему добија име Перлас. Први становници су били Срби са потиске и Моришки границе.

Према статистичким подацима које помиње (С. Пецињачки) 1773. год. Сига је имала 137 српских , а Перлез-варош 66 српских и 36 римокатоличких домаћинстава. Године 1777. у већ спојеном Перлезу регистровано је 203 српске, а 1778/1779. 345 граничарских кућа укупно, а 1811. 364 домаћинстава. Највећи број несрба отпада на Немце, а знатно мање на Шокце и Хрвате. Могуће да је у селу већ у то време постојала и која мађарска фамилија. По неким статистичким подацима перлеско домаћинство је 1791. у просеку имало скоро 9, 1797. око 6, а 1802/1803. нешто мање од 5,8 чланова. То је просечна величина српске, али се ни остале породице у том погледу нису разликовале.

Не зна се тачно како су изгледале граничарске куће Перлеза у то време, али се може претпоставити да су у већини биле саграђене од набоја и плетера, а покривене рогозом и трском. Боље нису изгледала ни јавна здања-према једном опису из 1758. год. црква у Шанцу је била саграђена од бусења, а покривена трском, а у Перлез-вароши од ћерпића, покривена чамове шиндром. Прва је била ограђена кољем, а друга прућем. Године 1797. Перлеска црква - сад већ једна била је „худа, мала и слаба, украј села“.

Године 1789. Перлез је имао 345 граничарских кућа, а од јавних здања само православну и католичку цркву. Парк, који постоји и данас, имао површину од 2 кј и 1129 квадратних хетара. Колико је засад познато у Перлезу су постојале две школе: српско - православна и четни - тривијалан, али је старија она прва која је с почетка припадала Сиги. Неизвесно је када је отворена српска школа, али се зна да је постојала 1768. године. У Сиги је она постојала и 1772. али није имала своју зграду већ је била смештена или у црквеној или каквој изнајмљеној кући.

Та школа је била регистрована и 1777. године опет без свог дома, што значи да је радила у каквој ненаменској просторији. Међутим, 1797. се помињу и учитељ и школа, коју деца „приљежно“ похађају, па је вероватно иста у међувремену подигнута вероватно од набоја. Године 1810. Несторовић је констатовао да је та школа „врло лоша“, али није рекао да ли при томе мисли на њену зграду или пак само на учење. Школски инспектор XVII пука је 1813. забележио да је зграда српске школе у добром стању. У школској 1802/1803 школа је имала 29 ђака, а 1813. 59 дечака и 1 девојчицу, од којих је њих 15 ретко похађало наставу. Први учитељ којем се зна име је био Василије Јовановић (1802), док је 1813. учитељ био Јефтимије Јерковић, те исте године катихета је био поп Григорије Мартинов, а школски надзорник оберлајтнант Нојман.

Становништво се осим ратарством бавило и сточарством. Године 1910. Перлез је велико село поред Бегеја са 979 кућа и 6190 становника, где доминирају три националности: Срби, Немци и Хрвати. Село има пошту и телеграф, Срески суд, катастар, Срески штедионицу, штедну задругу, испоставу Панчевачке народне банке, испоставу јужно-Мађарске привредне банке и парни млин.

По завршетку Првог светског рата, Перлез припада Краљевини СХС као и друга насељена места овог дела Баната, али у развоју знатно заостаје, за јаким регионалним центром Зрењанином, тадашњи Бечкерек. Године 1925. Перлез је повезан железничком пругом преко Титела за Нови Сад и преко Орловата са Бечкереком и Панчевом. Следеће године општина доводи електричну струју из Титела.[1]

У Другом светском рату Перлез је ослобођен 4. октобра 1944. године. Колонизација Перлеза је почела с пролећа 1945. године када су колонисти почели да пристижу у групама а највећа група је стигла у априлу 1945. године. Приликом насељавања колониста, у Перлез је дошло 123 породица. Неки су се вратили у стари крај, тако да је остало 118 домаћинства. Колонисти Перлеза потичу из Босне и Херцеговине и Хрватске.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Перлез живи 3108 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (39,7 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 1284 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 4528 [2]
1953. 4623
1961. 4881
1971. 4458
1981. 4283
1991. 3880 3808
2002. 3888 3818
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
3.333 87,29%
Роми
  
83 2,17%
Југословени
  
70 1,83%
Мађари
  
62 1,62%
Хрвати
  
44 1,15%
Словаци
  
16 0,41%
Македонци
  
12 0,31%
Бугари
  
9 0,23%
Црногорци
  
8 0,20%
Украјинци
  
6 0,15%
Румуни
  
5 0,13%
Буњевци
  
4 0,10%
Словенци
  
2 0,05%
Немци
  
2 0,05%
Муслимани
  
1 0,02%
Албанци
  
1 0,02%
непознато
  
97 2,54%


Види још[uredi | uredi kod]

Референце[uredi | uredi kod]

  1. Монографија Подунавске области, Напредак Панчево, (1927).
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]

Са других Викимедијиних пројеката :