Мала Каменица
| Мала Каменица | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Борски |
| Општина | Неготин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 392 |
| Положај | |
| Координате | 44°20′31″N 22°29′02″E / 44.342°N 22.483833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 122 m |
  Мала Каменица Мала Каменица (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | NG |
Координате: 44° 20′ 31" СГШ, 22° 29′ 02" ИГД
Мала Каменица је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 392 становника (према попису из 1991. било је 998 становника).
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Мала Каменица живи 343 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 51,8 година (51,4 код мушкараца и 52,1 код жена). У насељу има 169 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,32.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 382 | 97,44% | ||
| Румуни | 8 | 2,04% | ||
| Роми | 1 | 0,25% | ||
| непознато | 1 | 0,25% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 6 | ||
| 80+ | 13 | 10 | ||
| 75-79 | 14 | 27 | ||
| 70-74 | 30 | 37 | ||
| 65-69 | 15 | 20 | ||
| 60-64 | 11 | 21 | ||
| 55-59 | 6 | 7 | ||
| 50-54 | 9 | 6 | ||
| 45-49 | 4 | 7 | ||
| 40-44 | 14 | 10 | ||
| 35-39 | 7 | 5 | ||
| 30-34 | 7 | 10 | ||
| 25-29 | 6 | 10 | ||
| 20-24 | 10 | 13 | ||
| 15-19 | 5 | 9 | ||
| 10-14 | 8 | 7 | ||
| 5-9 | 5 | 8 | ||
| 0-4 | 7 | 7 | ||
| просек | 51.4 | 52.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 152 | 21 | 106 | 20 | 5 | - |
| Женски | 198 | 17 | 113 | 54 | 14 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 69 | 54 | - | - | - | - | 2 | 4 | 3 | 2 |
| Женски | 53 | 47 | - | - | 1 | - | 1 | 2 | - | - |
| Оба | 122 | 101 | - | - | 1 | - | 3 | 6 | 3 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 1 | - | - | - | - | - | 3 | |
| Женски | - | - | - | - | 1 | - | - | - | 1 | |
| Оба | - | - | 1 | - | 1 | - | - | - | 4 |
Подаци из Историјског архива Неготин[uredi | uredi kod]
Мала Каменица је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 19 км северозападно од Неготина. Смештено је на просечно 110 метара надморске висине, на долинским странама Каменичке реке десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44о 20’52”, источна географска дужина 22о 29’ 03”, а површина атара 1.894 хектара. До овог насеља се може стићи директним асфалтним путем од Неготина (према Кладову). Први пут се помиње у турским пописима 1530. године као насеље са 20 кућа, 1736. године је имало 50, 1783 – 20, 1846 -123, а 1866 - 136 куће. Убраја се у стара насеља са значајним траговима старина. У атару насеља су пронађени остаци Селишта, старог насеља (Горње село), црквишта и старог гробља. Данашње насеље је подељено на два краја – Досу и Фаца (Осоје и Присоје). Након Првог светског рата у њему су живеле следеће породице: Матићи, Перешћи и Мијаји (слава Петковица и св. Никола), Житаревићи или Житарешћи (слава Петковица), Васиљевићи или Васиљешћи (слава св. Ђорђе), Сурдањи или Сурдањешћи (слава Петковица), Траиловићи или Траилоњи (слава св. Арханђео и св. Јован), Патруцешћи или Петруцићи (слава Петковица), Стојановићи (слава св. Ђорђе), Гергиновићи и Магунешћи (слава Велика Госпојина), Писмигешћи или Писмигићи (слава св. Ђорђе), Ликсаревићи или Ликсарешћи (слава Петковица), Жукешћи или Жукићи (слава св. Ђорђе), Трујкешћи или Трујкићи (слава Петковица), Здрупешћи (слава св. Ђорђе), Лазаревићи и Лупешћи (слава св. Никола), Ангелешћи и Симешћи (слава св. Ђорђе), Пајићи и Ибрешћи или Ибрићи (слава св. Врач), Паунешћи или Пауновићи (слава св. Никола), Миркуљешћи или Тршешћи (слава св. Врач), Болђешћи или Болдићи (слава Митровдан), Рејцешћи или Рајцићи (слава св. Врач), Черчељешћи или Черчеловићи (слава св. Алимпије), Радомирешћи или Радомировићи (слава Петковица), Никицешћи или Никицићи (слава Петковица), Царанешћи или Царановићи (слава Петковица), Тодорешћи или Тодоровићи и Рашешћи или Рашићи (слава Петковица), Ратарешћи или Ратаревићи (слава Петковица), Милошешћи или Милошевићи (слава Петковица), Буђешћи или Будићи (слава св. Ђорђе), Пурчељешћи (слава св. Никола), Костадиновићи (слава Петковица), Боцокешћи или Боцокићи (слава св. Никола), Франулешћи (слава Петковица), Пешићи (слава св. Врач) и Младеновићи (слава св. Ђорђе). Сеоска заветина је Спасовдан. Православна црква посвећена Светом Илији је подигнута 2001. године. Становништво Мале Каменице је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством. Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља. Године 1921. је имало 219 кућа и 1.135 житеља, 1948. године 261 кућу и 1.205 становника, а 2002. године 324 кућа и 398 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству (углавном Аустрија) из овог насеља је 387 становника. Основна школа је основана 1892. (дограђена 1921.) године. Школске 2006/2007. године имала је 14 ученика. Земљорадничка задруга у Малој Каменици је основана је 1947. године (1960. године припојена земљорадничкој задрузи у Михајловцу), стари Дом културе је направљен 1950. а нови 2006. године, насеље је електрифицирано 1955. године, асфалт у насељу је урађен 1980, водовод 1980/83. године, а телефонске везе са светом 1986. године.
Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ радник Историјског архива Неготин
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
