Лозовик (Велика Плана)
Za ostale upotrebe, v. Лозовик (razvrstavanje).
| Лозовик | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Велика Плана |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 5607 |
| Положај | |
| Координате | 44°27′27″N 21°06′07″E / 44.4575°N 21.102°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 78 m |
  Лозовик Лозовик (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11317 |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | VP |
Координате: 44° 27′ 27" СГШ, 21° 06′ 07" ИГД
Лозовик је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 5607 становника (према попису из 1991. било је 6295 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Варошица Лозовик се налази северно од В. Орашја, а јужно од Мале Крсне, у пространој долини Мораве. Лозовик је старије насеље. За време Аустријске Србије (1718-1739. г.) помиње се као насељено место под именом Lasofica-Lassoviz. Године 1732. Лозовик је припадао смедеревском «диштрикту» (срезу) и имао је цркву и 28 домова. По арачким списковима Лозовик је имао 1818. г. 105, а 1822. г. 121 кућу. Године 1846. Лозовик је имао 251 кућу, а по попису из 1921. г. у Лозовику је било 1074 кућа са 5585 становника.
Прве су куће биле код старе школе и ту је основа селу, одакле се оно ширило према Морави и према Цариградском друму. Веле, да је варошица добила ово име по лози, која је овде било много у доба насељавања.
Најстарија је породица Терзић.(14 кућа., св. Врачи). Њихов предак, који је по занату био терзија, основао је ово насеље. Причају да су њихови преци учествовали у Косовском Боју, и да их је «кнез Лазар проклео» због чега се «слабо пате», те нису многобројна породица и ако су најстарији. Старе породице, чији су преци дошли са Косова, су: Туфегџићи, Девићи, Шајковићи, Миладиновићи, Ћупезанска фамилија, Ротоњска фамилија, Машићи, Скокићи и Станимировићи. Остале су породице долазиле из разних крајева и неке од њих се су добајала имена и надимке по местима из који су дошле: Јорданци - Јордански (23 к., св. Арханђео - стање из 1925 године ) - Стара и једна од најстаријих породица, непознатог порекла., затим Зубаљци, Пироћанци и Хомољци.
Лозовик има своју школу од 1835. године и она је била смештена у приватној кући, у средини села. Од 1845. г. постојала је школа на месту «Клење», која је 1863. г. изгорела. До 1871. г. школа је била смештена у напуштеној црквеној кући, а те је године подигнута нова школска зграда. Друга школска зграда подигнута је 1907. године. Данашња црква подигнута је 1822. године у близини старе цркве брвнаре под шиндравним кровом.. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Лозовик живи 4458 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,7 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 1552 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,61.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 5.471 | 97,57% | ||
| Роми | 74 | 1,31% | ||
| Хрвати | 11 | 0,19% | ||
| Македонци | 8 | 0,14% | ||
| Румуни | 4 | 0,07% | ||
| Црногорци | 2 | 0,03% | ||
| Мађари | 2 | 0,03% | ||
| Југословени | 2 | 0,03% | ||
| Чеси | 1 | 0,01% | ||
| Бошњаци | 1 | 0,01% | ||
| Албанци | 1 | 0,01% | ||
| непознато | 23 | 0,41% | ||
| м | ж | |||
| ? | 15 | 16 | ||
| 80+ | 49 | 80 | ||
| 75-79 | 74 | 131 | ||
| 70-74 | 170 | 210 | ||
| 65-69 | 167 | 196 | ||
| 60-64 | 166 | 166 | ||
| 55-59 | 132 | 147 | ||
| 50-54 | 227 | 196 | ||
| 45-49 | 256 | 198 | ||
| 40-44 | 168 | 177 | ||
| 35-39 | 160 | 162 | ||
| 30-34 | 158 | 172 | ||
| 25-29 | 194 | 166 | ||
| 20-24 | 180 | 154 | ||
| 15-19 | 178 | 202 | ||
| 10-14 | 162 | 175 | ||
| 5-9 | 192 | 155 | ||
| 0-4 | 133 | 123 | ||
| просек | 39.7 | 42.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2294 | 687 | 1393 | 120 | 86 | 8 |
| Женски | 2373 | 439 | 1412 | 448 | 66 | 8 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1297 | 631 | - | 2 | 295 | 5 | 57 | 87 | 19 | 59 |
| Женски | 676 | 438 | - | - | 48 | - | 2 | 53 | 15 | 5 |
| Оба | 1973 | 1069 | - | 2 | 343 | 5 | 59 | 140 | 34 | 64 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 12 | 19 | 13 | 20 | 14 | - | - | 63 | |
| Женски | - | 3 | 3 | 33 | 44 | 4 | - | - | 28 | |
| Оба | 1 | 15 | 22 | 46 | 64 | 18 | - | - | 91 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић.: Смедеревско Подунавље и Јасеница)) и из „Летописа“ варошице Лозовик
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература[uredi | uredi kod]
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
