Лисовић
| Лисовић | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Град | Београд |
| Општина | Барајево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1054
|
| Положај | |
| Координате | 44°33′05″N 20°26′28″E / 44.551333°N 20.441166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
  Лисовић Лисовић (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Координате: 44° 33′ 05" СГШ, 20° 26′ 28" ИГД
Лисовић је насеље у Градској општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1054 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Лисовић се налази северозападно од Сопота. Лисовић је старије насеље. У селу се још наилази на трагове од „ Калдрме“ старог пута који овуда пролазио. Једно место у селу зове се Маџарија и ту је, веле, било „маџарско гробље“.
О постанку имена очувало се народно предање. Предање вели да су први досељеници овде затекли велику шуму са које је, пошто је била јесен, силно лишће попадало по земљи. Њих је зачудило овако „лис-вито место“ почему је, веле, и село добило име.
Сигурне подадке о Лисовићу имамо из почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-1739. г.) забележено је ово насеље под именом Lissoviz. У почетку 19. века је улазило у састав Катићеве кнежине и имало је 1818. г 26 а 1822. г. 33 куће. Године 1846. припадало је срезу туријском и имало је 47 кућа. По попису из 1921. године. Лисовић је имао 206 кућа са 1016 становника.
Најстарија породица у селу јесу Сретеновићи старином из Шарана (срез таковски). Њихов предак позната личност Павле Сретеновић, који је као младић учествовао у Устанку и борио се уз Јанка Катића. Доцније је био члан магистрата и судија у Београду. У старе породице убрајају се и Минићи, Пауновићи, Мијаиловићи и лукићи. Преци Минића, Пауновића и Мијаиловићи дошли су из Шарана а Лукићи не знају од куда су старином. Остале породице млађи досељеници.
Село је добило првог учитеља 1873. године а школа је била у приватној згради. Године 1874. купљена је зграда која је служила за школу све до 1884., када је подигнута нова школа. Стара школа је употребљена за учитељске станове.. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Лисовић живи 842 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (39,8 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 353 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.000 | 94,60% | ||
| Роми | 14 | 1,32% | ||
| Црногорци | 13 | 1,22% | ||
| Хрвати | 1 | 0,09% | ||
| Македонци | 1 | 0,09% | ||
| Југословени | 1 | 0,09% | ||
| непознато | 16 | 1,51% | ||
| м | ж | |||
| ? | 5 | 4 | ||
| 80+ | 6 | 8 | ||
| 75-79 | 14 | 28 | ||
| 70-74 | 39 | 49 | ||
| 65-69 | 38 | 43 | ||
| 60-64 | 22 | 28 | ||
| 55-59 | 21 | 33 | ||
| 50-54 | 44 | 29 | ||
| 45-49 | 45 | 45 | ||
| 40-44 | 40 | 27 | ||
| 35-39 | 25 | 34 | ||
| 30-34 | 34 | 22 | ||
| 25-29 | 31 | 37 | ||
| 20-24 | 39 | 26 | ||
| 15-19 | 30 | 36 | ||
| 10-14 | 37 | 31 | ||
| 5-9 | 30 | 28 | ||
| 0-4 | 27 | 22 | ||
| просек | 39.8 | 43.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 433 | 120 | 267 | 24 | 21 | 1 |
| Женски | 449 | 82 | 257 | 92 | 18 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 217 | 37 | - | 1 | 59 | 11 | 19 | 17 | 4 | 31 |
| Женски | 142 | 28 | - | - | 35 | 2 | - | 17 | 5 | 5 |
| Оба | 359 | 65 | - | 1 | 94 | 13 | 19 | 34 | 9 | 36 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 9 | 15 | 2 | 6 | 3 | - | - | 3 | |
| Женски | 3 | 2 | 5 | 7 | 22 | 6 | 1 | - | 4 | |
| Оба | 3 | 11 | 20 | 9 | 28 | 9 | 1 | - | 7 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ лисовичке општине Бр. 692.
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература[uredi | uredi kod]
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.