Кукљин
Prijeđi na navigaciju
Prijeđi na pretragu
| Кукљин | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Расински |
| Град | Крушевац |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1794 |
| Положај | |
| Координате | 43°36′16″N 21°13′50″E / 43.6044°N 21.2306°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 180 m |
  Кукљин Кукљин (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 37255 |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | KŠ |
Координате: 43° 36′ 16" СГШ, 21° 13′ 50" ИГД
Кукљин је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1794 становника (према попису из 1991. било је 2068 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
До Другог српског устанка Кукљин (тада Куклин) се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Кукљин улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Порекло становништва[uredi | uredi kod]
Према пореклу ондашње становништво Кукљина из 1905. године, може се овако распоредити:
- Староседеоца има 4 породице са 26 куће.
- Из шире околине има 12 породице са 79 куће.
- Из Жупе има 9 породице са 55 куће.
- Из Врањског краја има 3 породице са 27 куће.
- Из Топлице има 4 породице са 26 куће.
- Из околине Ниша има 2 породице са 14 куће.
- Из околине Краљева има 1 породица са 14 куће.
- Из околине Сокобање има 1 породица са 7 куће.
- Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 7 куће.
- Из околине Рашке има 1 породица са 5 куће.
- Непознато порекло има 1 породица са 5 куће. (подаци датирају из 1905. године[2])
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Кукљин живи 1501 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 44,1 година (42,7 код мушкараца и 45,4 код жена). У насељу има 464 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,87.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.782 | 99,33% | ||
| Македонци | 4 | 0,22% | ||
| Црногорци | 2 | 0,11% | ||
| Хрвати | 2 | 0,11% | ||
| Словенци | 1 | 0,05% | ||
| непознато | 3 | 0,16% | ||
| Кукљин у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 103 | 117 | 113 | 113 | 112 | 109 | 114 | 111 | 110 | 122 | 121 | 120 | |
| Пореске главе* | - | 129 | 124 | 126 | 125 | 126 | 124 | 173 | 115 | 117 | 121 | 113 | |
| Арачке главе** | 219 | 252 | 284 | 267 | 262 | 261 | 282 | 297 | 288 | 312 | 313 | 308 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
Занимљивости У овом селу је рођен Звонко Миленковић - Сисоје, главни певач групе Рокери с Мораву
Становништво према полу и старости [5]
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 11 | 37 | ||
| 75-79 | 47 | 65 | ||
| 70-74 | 52 | 82 | ||
| 65-69 | 58 | 62 | ||
| 60-64 | 42 | 50 | ||
| 55-59 | 51 | 39 | ||
| 50-54 | 89 | 82 | ||
| 45-49 | 92 | 88 | ||
| 40-44 | 53 | 59 | ||
| 35-39 | 38 | 39 | ||
| 30-34 | 58 | 55 | ||
| 25-29 | 52 | 58 | ||
| 20-24 | 57 | 44 | ||
| 15-19 | 49 | 46 | ||
| 10-14 | 37 | 51 | ||
| 5-9 | 41 | 37 | ||
| 0-4 | 35 | 38 | ||
| просек | 42.7 | 45.4 | ||
Домаћинства
|
|
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 749 | 160 | 516 | 51 | 20 | 2 |
| Женски | 806 | 105 | 522 | 156 | 17 | 6 |
Становништво према делатности коју обавља
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 379 | 108 | - | 1 | 158 | 8 | 20 | 43 | 9 | 10 |
| Женски | 203 | 86 | - | - | 45 | 1 | - | 27 | 6 | 4 |
| Оба | 582 | 194 | - | 1 | 203 | 9 | 20 | 70 | 15 | 14 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 2 | 8 | 3 | 4 | 2 | - | - | 3 | |
| Женски | 2 | 2 | 1 | 11 | 17 | - | - | - | 1 | |
| Оба | 2 | 4 | 9 | 14 | 21 | 2 | - | - | 4 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
- ↑ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
