Кајтасово
| Кајтасово | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Бела Црква |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  262
|
| Густина становништва | 7 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 44°52′21″N 21°15′11″E / 44.8725°N 21.253°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 66 m |
| Површина | 42,9 km² |
  Кајтасово Кајтасово (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26329 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Координате: 44° 52′ 21" СГШ, 21° 15′ 11" ИГД
Кајтасово је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 262 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Кајтасово је старо насеље формирано за време велике сеобе Срба. Под тим називом први пут се помиње 1690. године, а током своје историје више пута је мењало своје име.
- Кајтасово - 1690. и 1713. године
- У XVIII. веку - Gaitasoll
- Gajtás - 1909. године
- Кајтасово - 1922. године.[1]
Географски положај[uredi | uredi kod]
Кајтасово се налази у континенталном делу Делиблатске пешчаре и алувијалне равни Караша. До њега се стиже одвајањем са пута Ковин - Бела Црква или из правца Вршац - Јасеново - Дупљаја - Гребенац. У њему постоји више извора, а најпознатији је Чиклованов извор.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Кајтасово живи 225 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,3 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 89 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 253 | 88,15% | ||
| Мађари | 10 | 3,48% | ||
| Румуни | 7 | 2,43% | ||
| Македонци | 6 | 2,09% | ||
| Руси | 2 | 0,69% | ||
| Немци | 1 | 0,34% | ||
| Југословени | 1 | 0,34% | ||
| непознато | 7 | 2,43% | ||
| м | ж | |||
| ? | 2 | 1 | ||
| 80+ | 2 | 3 | ||
| 75-79 | 1 | 3 | ||
| 70-74 | 8 | 9 | ||
| 65-69 | 16 | 9 | ||
| 60-64 | 8 | 10 | ||
| 55-59 | 5 | 9 | ||
| 50-54 | 7 | 9 | ||
| 45-49 | 11 | 4 | ||
| 40-44 | 13 | 13 | ||
| 35-39 | 8 | 7 | ||
| 30-34 | 13 | 11 | ||
| 25-29 | 9 | 7 | ||
| 20-24 | 11 | 7 | ||
| 15-19 | 14 | 9 | ||
| 10-14 | 12 | 8 | ||
| 5-9 | 7 | 7 | ||
| 0-4 | 7 | 7 | ||
| просек | 38.3 | 40.9 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 128 | 34 | 83 | 8 | 2 | 1 |
| Женски | 111 | 11 | 82 | 17 | 1 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 78 | 63 | - | - | 2 | - | 5 | 3 | - | - |
| Женски | 52 | 48 | - | - | - | - | - | 1 | - | - |
| Оба | 130 | 111 | - | - | 2 | - | 5 | 4 | - | - |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 3 | - | - | 1 | - | - | 1 | |
| Женски | - | - | - | 1 | 1 | - | - | - | 1 | |
| Оба | - | - | 3 | 1 | 1 | 1 | - | - | 2 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
