Златово
| Златово | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Поморавски |
| Општина | Деспотовац |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  461
|
| Положај | |
| Координате | 44°12′12″N 21°26′11″E / 44.203333°N 21.436333°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 501 m |
  Златово Златово (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 35212 |
| Позивни број | 035 |
| Регистарска ознака | DE |
Координате: 44° 12′ 12" СГШ, 21° 26′ 11" ИГД
Златово је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 461 становника.
Порекло становништва[uredi | uredi kod]
Према пореклу ондашње становништво Златова из 1903. године мможе се овако распоредити: Најстарије породице су: Кукићи од којих су: Васиљевићи и Илићи славе св. Луку. Бојовићи од којих су: Милићевци, Ђуровци, Брђанци и Гашићи, славе св. Арханђела. Обе породице досељене око 1750. године са Пештера у околини Сјенице.
- Сјеничко-пештерских досељеника има 2 породице са 93 куће.
- Из Шумадије има 3 породице са 18 куће.
- Из Тимочке-крајине има 1 породица са 2 куће.
- Вардарско-моравских досељеника има 1 породица са 2 куће. (подаци датирају из 1903. године[1]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Златово живи 463 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,0 година (46,6 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 157 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,50.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 547 | 99,63% | ||
| непознато | 2 | 0,36% | ||
| м | ж | |||
| ? | 2 | 0 | ||
| 80+ | 9 | 13 | ||
| 75-79 | 18 | 17 | ||
| 70-74 | 23 | 32 | ||
| 65-69 | 29 | 34 | ||
| 60-64 | 22 | 21 | ||
| 55-59 | 11 | 12 | ||
| 50-54 | 10 | 11 | ||
| 45-49 | 18 | 15 | ||
| 40-44 | 17 | 13 | ||
| 35-39 | 19 | 17 | ||
| 30-34 | 17 | 18 | ||
| 25-29 | 14 | 19 | ||
| 20-24 | 11 | 11 | ||
| 15-19 | 14 | 16 | ||
| 10-14 | 14 | 12 | ||
| 5-9 | 10 | 15 | ||
| 0-4 | 8 | 7 | ||
| просек | 46.6 | 47.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 234 | 37 | 179 | 12 | 6 | - |
| Женски | 249 | 25 | 180 | 34 | 7 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 148 | 127 | - | - | 3 | - | 1 | 8 | 5 | 1 |
| Женски | 126 | 125 | - | - | - | - | - | - | - | - |
| Оба | 274 | 252 | - | - | 3 | - | 1 | 8 | 5 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 2 | - | 1 | - | - | - | - | |
| Женски | - | - | - | - | 1 | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | 2 | - | 2 | - | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. Љ. Јовановић: Насеља српских земаља
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
