Добрње

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Добрње

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Браничевски
Општина Петровац на Млави
Становништво
Становништво (2011) 643
Положај
Координате 44°20′10″N 21°20′35″E / 44.336166°N 21.343166°E / 44.336166; 21.343166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 255 m
Добрње na mapi Srbije
Добрње
Добрње
Добрње (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 012
Регистарска ознака PT


Координате: 44° 20′ 10" СГШ, 21° 20′ 35" ИГД
Добрње је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2002. било је 643 становника (према попису из 1991. било је 953 становника).

Географија[uredi | uredi kod]

Село је збијеног типа звездастог облика. Надморска висина села је од 160 до 240 m. Кроз село протиче поток звани Река, који се улива у Бошњачки поток. Површина атара износи 1397 ha. Источно од села налази се Добрњска бучина (јаруга дужине 350 m), и један од најнижих локалитета букове шуме у Србији.

Историја[uredi | uredi kod]

Остаци римског насеља откривени су у потезу Саставци. Иначе у атару села постоје бројна налазишта и остаци некадашњих насеља као што су Селиште, Шарапин Бара, Таван, Крушевица... У књизи Браничевски тефтер из 1467 Добрње се помиње као Доброселце, село које се налазило на месту званом Селиште за које се одувек у Добрњу знало је некада било село. Ово почива на легенди о добрим људима коју су живели у добром селу или Доброселцу. Нажалост у тефтеру је написано да то село више не постоји иако се несумњиво ради о томе да је „Добрња“ а касније Добрње настало од Доброселца и добрих људи. У истој књизи се помиње и село Крушевица која се налази у истом атару. На месту Црквиште налазила се црква коју је спалио кнез Милош Обреновић после гушења буне, коју је дигао брат војводе Петра Добрњца кнез Стеван Тодоровић Добрњац. Међутим Добрњци данас не знају где се тачно налази то место и своју цркву подижу у центру села. Претпоставља да је Кнез Милош раселио Добрњце и населио ново становништво. Протпоставља се да се Црквиште и Црква налазила на месту званом „Пајина Ђула“ али то је за сада претпоставка. Становништво је српско, пореклом са Косова, из Тимочке крајине и Црне реке, Ћуприје, Брестовца и Параћина. Добрње има веома стару школу која је отворена 1832. године и заједно са школом у селу Шетоње је једна од најстаријих школа како у Општини Петровац тако и у Браничевском округу.

Спорт[uredi | uredi kod]

У Добрњу постоје два фудбалска клуба. ФК Петар Добрњац који је основан 1937. године и данас се такмичи у Браничевској окружној лиги и ФК Добрње који је клуб ветерана. Раније је постојала шаховска секција са одличним шахистима, међутим данас секција не постоји. У добрњу постоји веома активна и добро организована ловачка секција која је према првим писаним документима званично основана око 1900. године. Према казивањима а и према неким документима на местима „Козјак“ и „Кремењар“ налазило се ловиште Стевана Добрњца који је био веома страствен ловац

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Добрње живи 515 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (41,0 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 185 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,48.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1172 [1]
1953. 1189
1961. 1170
1971. 1079
1981. 1030
1991. 953 731
2002. 900 643
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
633 98,44%
Румуни
  
6 0,93%
Македонци
  
2 0,31%
Хрвати
  
1 0,15%
Немци
  
1 0,15%
непознато
  
0 0,0%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]

мапе[uredi | uredi kod]