Гуњетина
| Гуњетина | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Власотинце |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 97 |
| Положај | |
| Координате | 43°02′26″N 22°08′33″E / 43.0405°N 22.1425°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 768 m |
  Гуњетина Гуњетина (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | VL |
Координате: 43° 02′ 26" СГШ, 22° 08′ 33" ИГД
Гуњетина је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 97 становника (према попису из 1991. било је 117 становника).
Ово село, обрасло храстовом шумом, је планинско, смештено на планинској коси Липовачких шума, Букове главе и у јарузи гуњетинске речице. Шумско богатство, мноштво пашњака и чисти ваздух су привукли многе мештане да се из суседних села населе у Гуњетину.
Планинска клима погодује воћарству, па јабуке и крушке узрастају без икаквог прскања пестицидима.
Настанак села[uredi | uredi kod]
Село Гуњетина настало је пре 150 година. Добило је назив према фамилији Гуња која се населила из Дејана. Гуњ је старински капут од класња - грубог сукња сашивен код шнајдера, а некада терзије. На брду изнад села се налазио римски остатак кућа. Током настанка села су се од тог камена правиле куће, а камен је и разбачен по ораним њивама. Први досељеник који је дошао у село је Милан Миладиновић. Он се доселио из Дејана. Пошто су у дејанском крају Турци пљачкали и чинили зло, Миладин је са својом женом и три сина (Властимиром, Петронијем и Симом) побегао пред Турцима. Населио се у пределу, где је био шумовити крај између села Липовице и данашње Гуњетине, како би се склонио пред турским зулумом. Крчењем шуме Милан са синовима је створио имање, сазидао прво колибу за стоку, а потом саградио и кућу. Жена му је умрла. Поново се оженио и привео дете са њом по имену Милан Николић, који је касније створио другу фамилију.
Ратови и револуције[uredi | uredi kod]
У Првом светском рату су учествовали: Гмитар Станковић-погинуо на планини Цер, Влајко Стојановић. У Другом светском рату у партизанима су били: Станковић Ђорђе (који је прво хапшен па отеран у заробљеништво у Немачкој), Владимир Стевановић, Миленковић Живојин - стрељан 1943. године, Митић Јован - убијен 1943. у Шишави. У четницима су били: Миладиновић Петроније - убијен у Нишу од стране партизана - Станковић Сима, Милошевић Владимир.
Становништво[uredi | uredi kod]
У село су се доселиле фамилије Милошевић, Станковић, Стојановић, Миленковић и Стевановић (из Дејана). Становиштво је православно. У селу се славе крсне славе: Свети Сава, Силазак духова, Света тројица и Свети Арапије.
Најпознати пинтери су били Алекса Ђорђевић и Јаков Станковић. Село је имало и три воденице - а саградио их је Алекса Ђорђевић. Данас село има једног воденичара Станковић Миливоју и једног ковача Станковић Станомира.
Стари свадбени и други обичаји су се задржали у селу, а много девојака је у прошлости било у лазарицама. Задржао се још патријахални начин живота. У претходним временима се одлазило у печалбу у пинтерај и цигларство, а сада се иде у печалбу у зидаре. Миграција је учинила своје, па је мали број младих остао у селу. Многе њиве, ливаде и воћњаци су напуштени. Најстарији човек у селу 1988. године је имао 95. година, а 2006. године најстарији човек села има 100 година.
Инфраструктура[uredi | uredi kod]
У селу постоји продавница, сеоски дом, али нема школа. Сеоски ђаци путују више километара у четвороразредну основну школу у планинско село Комарица. У осмогодишњу школу су деца ишла у село Присјан, а сада отварањем пута према Власотинцу, деца похађају осмогодишњу школу у селу Шишава-Ломница.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Гуњетина живи 85 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,4 година (48,1 код мушкараца и 48,6 код жена). У насељу има 37 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 95 | 97,93% | ||
| непознато | 2 | 2,06% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 1 | ||
| 75-79 | 3 | 2 | ||
| 70-74 | 3 | 4 | ||
| 65-69 | 8 | 8 | ||
| 60-64 | 4 | 5 | ||
| 55-59 | 1 | 1 | ||
| 50-54 | 4 | 3 | ||
| 45-49 | 6 | 4 | ||
| 40-44 | 5 | 1 | ||
| 35-39 | 2 | 2 | ||
| 30-34 | 2 | 0 | ||
| 25-29 | 2 | 3 | ||
| 20-24 | 2 | 3 | ||
| 15-19 | 3 | 5 | ||
| 10-14 | 1 | 1 | ||
| 5-9 | 3 | 0 | ||
| 0-4 | 1 | 2 | ||
| просек | 48.1 | 48.6 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 47 | 11 | 31 | 4 | 1 | - |
| Женски | 42 | 6 | 30 | 6 | - | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 30 | 22 | - | - | - | - | 7 | - | - | - |
| Женски | 12 | 12 | - | - | - | - | - | - | - | - |
| Оба | 42 | 34 | - | - | - | - | 7 | - | - | - |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | - | - | - | - | - | 1 | |
| Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | - | - | - | - | - | - | 1 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
