Горњи Комрен

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Горњи Комрен

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Црвени Крст
Становништво
Становништво (2011) 946
Положај
Координате 43°21′10″N 21°53′21″E / 43.352833°N 21.889166°E / 43.352833; 21.889166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 302 m
Горњи Комрен na mapi Srbije
Горњи Комрен
Горњи Комрен
Горњи Комрен (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 21′ 10" СГШ, 21° 53′ 21" ИГД
Горњи Комрен је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у подножју брда Виник, на око 5 км од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 946 становника (према попису из 1991. било је 722 становника).

Историја[uredi | uredi kod]

Антички налазин указују на давнашњу засељеност Горњег и Доњег Комрена. Оба села егзистирају и у средњем веку. Називи села и неки топоними упућују на романовлашку засељеност. Турски попис 1498. године затиче Горњи Комрен као село, под данашњим називом, са 41 домом, 12 неожењених, 4 удовичка дома, 1 хаса ливадом и са дажбинама у износу 6.272 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 37 кућа, 3 удовичка домаћинства, 7 самачка домаћинства, 1 муслимана.[1] О овом селу има података и у вези са устанком 1841. године када је због мањих паљевина обештећен са 250 гроша. Насеље је, са још десет села, спаљено и у Српско-турском рату 1876. године. По ослобођењу од Турака, са постепеним јачањем тржишних утицаја у сеоској привреди, наступио је крајем 19. и почетком 20. века процес распадања породичних задруга и уситњавање земљишних поседа. Године 1895. оно је мање село са 42 домаћинства и 290 становника, а 1930. године у њему је живело 56 домаћинстава и 351 становник. Истовремено је докрајчено крчење заосталих шума у корист ратарских, виноградарских и повртарских површина. Близина Ниша као потрошачког центра подстакла је, поред осталог, развој млечног сточарства, као и постепену преоријентацију на радничка занимања, која се јављају већ уочи Другог светског рата. У циљу одмазде и застрашивања због партизанских акција, окупатор је 1942. године предузео мере спаљивања Горњег Комрена.

Одмах након ослобођења приступило се планској обнови насеља на основу урбанистичког плана, па је Горњи Комрен био прво село у нишком крају које је добило регулациони план. Изградња и обнова насеља започети су на основу плана, али је убрзо изградња настављена спонтано према традиционалним руралним схватањима. Од 1960/62. године ојачала је тенденција за исељавањем (пре свега у Насеље Ратко Јовић и у северозападни квадрант Ниша), као и оријентација на радничка занимања и мешовиту привреду уз тенденцију задржавања поседа у селу. Од 1965/70. године Горњи Комрен је постао и миграционо привлачан за придошлице из удаљенијих села. На овој основи настала је значајна економско-социјална преструктурализација домаћинстава, што се види и из статистичких података: године 1971. у селу је живело 15 пољопривредних, 80 мешовитих и 67 непољопривредних домачинстава.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Горњи Комрен живи 741 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,9 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 290 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 606 [2]
1953. 665
1961. 767
1971. 749
1981. 846
1991. 722 713
2002. 955 946
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
926 97,88%
Роми
  
6 0,63%
Црногорци
  
3 0,31%
Бугари
  
2 0,21%
Македонци
  
1 0,10%
непознато
  
5 0,52%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Arhivirano iz originala na datum 2012-03-15. Pristupljeno 2014-08-24. 
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi | uredi kod]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 70.

Спољашње везе[uredi | uredi kod]