Горњи Бањани
| Горњи Бањани | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 227 |
| Положај | |
| Координате | 44°06′03″N 20°15′31″E / 44.100833°N 20.258666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 548 m |
  Горњи Бањани Горњи Бањани (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 32306 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Координате: 44° 06′ 03" СГШ, 20° 15′ 31" ИГД
Горњи Бањани су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 227 становника (према попису из 1991. било је 276 становника).
У селу се налази главни систем за водоснабдевање Горњег Милановца.
Географија[uredi | uredi kod]
Засеоци овог села леже високо по повијарцима и косама око реке Дичине и око потока Ђурашиновца, а нарочито по великом повијарцу Мајдан – Видића Брдо.
Насеље је веома раштркано, осим варошице у којој су куће распоређене дуж пута, ниже раскршћа путева за Ваљево и Кадину Луку. У варошици су школа, пошта, општина, амбуланта, црква, куће и занатске радње. У селу има 69 домаћинстава.
Сеоска преслава је о другим Тројицама, главни вашар у селу је на празник Покров, а мањи су о Цветима, Теодорици и Ускрсу.
Историја[uredi | uredi kod]
Горњи Бањани су некад били заселак села Лозња.
Варошица је настала негде после 1862. године. Те године је свештеник Атанасије Симић (1809-1890) саградио цркву, затим једну кућу и дућан. Године 1943 је варошица тешко страдала, Немци су је спалили.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Горњи Бањани живи 194 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,5 година (46,0 код мушкараца и 47,0 код жена). У насељу има 65 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 225 | 99,11% | ||
| Роми | 2 | 0,88% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 4 | 1 | ||
| 80+ | 3 | 4 | ||
| 75-79 | 9 | 13 | ||
| 70-74 | 7 | 11 | ||
| 65-69 | 8 | 10 | ||
| 60-64 | 11 | 5 | ||
| 55-59 | 2 | 7 | ||
| 50-54 | 7 | 9 | ||
| 45-49 | 8 | 6 | ||
| 40-44 | 6 | 8 | ||
| 35-39 | 9 | 4 | ||
| 30-34 | 4 | 7 | ||
| 25-29 | 4 | 5 | ||
| 20-24 | 5 | 11 | ||
| 15-19 | 7 | 8 | ||
| 10-14 | 4 | 5 | ||
| 5-9 | 5 | 5 | ||
| 0-4 | 3 | 2 | ||
| просек | 46.0 | 47.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 94 | 23 | 64 | 4 | 2 | 1 |
| Женски | 109 | 23 | 61 | 25 | - | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 74 | 63 | - | - | 2 | 2 | - | 2 | 1 | 1 |
| Женски | 47 | 39 | - | - | 1 | 1 | - | 3 | - | - |
| Оба | 121 | 102 | - | - | 3 | 3 | - | 5 | 1 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | 1 | - | 1 | - | - | 1 | |
| Женски | - | - | - | 1 | 1 | - | - | - | 1 | |
| Оба | - | - | - | 2 | 1 | 1 | - | - | 2 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Спољашње везе[uredi | uredi kod]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
Литература[uredi | uredi kod]
Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.