Водањ
| Водањ | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1206 |
| Положај | |
| Координате | 44°36′20″N 20°51′05″E / 44.605666°N 20.851333°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 151 m |
  Водањ Водањ (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11328 |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Координате: 44° 36′ 20" СГШ, 20° 51′ 05" ИГД
Водањ је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1206 становника (према попису из 2002. било је 1314 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Водањ лежи северозападно од Колара. Водањ је насеље новијег датума. Раније је овде била алија са појиштима села Ландола. Из писма, које су 1. јуна 1826. г. писали из Смедерева Сима Радојковић и Килош Стојаковић књазу Милошу, видимо да им је књаз месец дана раније под Н.637 наредио, да се брину о неким досељеницима из Рудничке Нахије. Они извештавају књаза Милоша да су по наређењу поступили и веле: „с момцима Вашим и с неколико кметова отишли смо у поменути Тургаевац и извидили, но при тому кад су видели новонаселници колико друмом кирајџије пролазе ни воде себи довољно добити не могу, зато и сами они нису хотели на оном месту населити се, но по том отишли смо у алију Водањ, близ Ландола села Нахије Смедеревске и гледали поменуто место. По том призвали смо кметове села Ландола и изјавили смо им за новонаселнике кији су их драговољно и примили“ [1]. Међутим предање вели да Ландолцима није било право што су се ови населили, те су нове досељенике гонили и неколико пута палили колибе, због чега су се они морали да се склањају по суседним селима. Овако стање трајало је све дотле, док књаз Милош није наредио Ландолцима да нове досељенике оставе на миру.
Данашњи становници су поглавито потомци досељеника из крајева предратне Србије. Из Таковског среза су: Ђорђевићи, Вељковићи Накучана, Војновићи, Алексијевићи. Из Драгачева су: Главоњаци, Николићи, Милосављевићи, Вујичићи и остали који су придошли. Водањ има своју школу од 19. века и у њу су долазила деца из суседних села Сеоне, Удовица и Петријева.[2][3]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Водањ живи 1015 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (43,2 код мушкараца и 44,9 код жена). У насељу постоји 381 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[5] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.301 | 99,01% | ||
| Македонци | 3 | 0,22% | ||
| Румуни | 2 | 0,15% | ||
| Мађари | 1 | 0,07% | ||
| непознато | 6 | 0,45% | ||
| м | ж | |||
| ? | 22 | 21 | ||
| 80+ | 11 | 19 | ||
| 75-79 | 19 | 40 | ||
| 70-74 | 31 | 49 | ||
| 65-69 | 37 | 38 | ||
| 60-64 | 29 | 35 | ||
| 55-59 | 42 | 27 | ||
| 50-54 | 63 | 43 | ||
| 45-49 | 63 | 61 | ||
| 40-44 | 33 | 48 | ||
| 35-39 | 40 | 28 | ||
| 30-34 | 40 | 34 | ||
| 25-29 | 31 | 40 | ||
| 20-24 | 60 | 43 | ||
| 15-19 | 32 | 31 | ||
| 10-14 | 36 | 36 | ||
| 5-9 | 37 | 32 | ||
| 0-4 | 34 | 29 | ||
| просек | 39.8 | 43.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 553 | 144 | 357 | 32 | 20 | - |
| Женски | 557 | 84 | 363 | 98 | 12 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 303 | 139 | - | - | 72 | 3 | 12 | 20 | 4 | 20 |
| Женски | 145 | 76 | - | - | 16 | - | - | 17 | 1 | - |
| Оба | 448 | 215 | - | - | 88 | 3 | 12 | 37 | 5 | 20 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 11 | 3 | 6 | 6 | 1 | - | - | 6 | |
| Женски | 3 | 3 | 2 | 13 | 10 | - | - | - | 4 | |
| Оба | 3 | 14 | 5 | 19 | 16 | 1 | - | - | 10 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ „Насеља“ књ.22, pp. 401
- ↑ (подаци датирају од 1718-1925. г). Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ општине села Водањ.
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература:
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
