Бољев Дол
| Бољев Дол | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Пиротски |
| Општина | Димитровград |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 8 |
| Положај | |
| Координате | 43°07′02″N 22°55′10″E / 43.117333°N 22.9195°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
  Бољев Дол Бољев Дол (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 010 |
| Регистарска ознака | PI |
Координате: 43° 07′ 02" СГШ, 22° 55′ 10" ИГД
Бољев Дол или Баљев Дол (bug. Болев дол) је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 8 становника (према попису из 1991. било је 29 становника).
Име[uredi | uredi kod]
Према легенди село је добило назив од црновунаца (некадашњих овчара). Они су били у сталној потрази за идеалним местом за становањем. Та потрага је трајала доста дуго, али никако нису могли да нађу такво место. Напокон су нашли идеално место: ливаде препуне сочне траве за њихове овце и бројне потоке и изворе којима су утољивали своју и жеђ својих оваца. То место назваше Бољев Дол (најбољи до) и ту се настанише. Од тог доба па све до 01.01.1966. село се тако и звало. 01.01.1966. нечијом грешком (у писању или читању) село добија име Баљев Дол. О промени назива нису упознати ни у Општини Динитровград, иако им из Републичког завода за статистику шаљу Регистар насеља како би ажурирали и документовали грешке и промене. Насељу је враћено старо име 2008. године (Сл. лист Г. Ниша 79/08).
Географија[uredi | uredi kod]
Бољев Дол се налази на крајњем југоистоку Србије у пиротском округу у Општини Димитровград. Налази се на 43°7'4" северно од екватора и 22°55'17" источно од почетног меридијана. На надморској висини од 870 метара (према сателиту) или 841 метар према ауто навигацији. Село се сместило у котлину обавијену јасеновом шумом. Овако ушушкано није видљиво ни из непосредне близине ни са Гугловог сателита. Налази се на тачно 40 km од Пирота (преко Планинарског дома) и на 30-35 km од Димитровграда.
Према попису становништва из 1948. године, Бољев Дол је имао 251-ог становника. Од 2008. у овом селу станују само 2 човека.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Бољев Дол живи 8 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 67,4 година (59,5 код мушкараца и 70,0 код жена). У насељу има 5 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,60.
Ово насеље је у потпуности насељено Бугарима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Бугари | 8 | 100,0% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 0 | 1 | ||
| 75-79 | 1 | 1 | ||
| 70-74 | 0 | 2 | ||
| 65-69 | 0 | 1 | ||
| 60-64 | 0 | 0 | ||
| 55-59 | 0 | 0 | ||
| 50-54 | 0 | 0 | ||
| 45-49 | 0 | 1 | ||
| 40-44 | 0 | 0 | ||
| 35-39 | 1 | 0 | ||
| 30-34 | 0 | 0 | ||
| 25-29 | 0 | 0 | ||
| 20-24 | 0 | 0 | ||
| 15-19 | 0 | 0 | ||
| 10-14 | 0 | 0 | ||
| 5-9 | 0 | 0 | ||
| 0-4 | 0 | 0 | ||
| просек | 59.5 | 70.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2 | 1 | 1 | - | - | - |
| Женски | 6 | - | 1 | 4 | 1 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1 | 1 | - | - | - | - | - | - | - | - |
| Женски | 3 | 3 | - | - | - | - | - | - | - | - |
| Оба | 4 | 4 | - | - | - | - | - | - | - | - |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
| Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | - | - | - | - | - | - | - |
Знаменитости[uredi | uredi kod]
У селу се налази црквица Светог Архангела Михаила, који је заштитник села и сеоска слава. По усменим предањима мештана црква датира из 12. (или 14.) века. Непосредно поред цркве налази се извор, који и данас кваси и руши темеље цркве. Након Другог светског рата, када је почео да се топи снег са планине, потпомогнут извором, претила је опасност да црква буде однесена. Омладинци који су тада живели у селу изашли су да спасу цркву и скренули су воду. Због овог чина били су кажњени. Након извесног времена ситуација се поновила. Сада нико није смео да спречи катастрофу. Трагедија се догодила, вода је у неповрат однела многе вредне предмете и два зида цркве. Два иконописана зида су до краја 80-их година, била изложена сунцу и киши, када црква бива стављена под заштиту државе. Мајстори који су радили на рестаурацији нису ваљано одрадили свој посао. Опет по предању мештана, нашли су златан мач у једном од два гроба који се налазе непосредно поред цркве. Новоизграђени зидови и данас нису иконописани.
У селу се још налази и чесма која датира из турског времена. Њу је саградио турски ага чији је конак био у селу удаљеном 5 km од овог села. Њему се ова вода толико допала, да је саградио чесму на којој је слуга свакодневно точио воду и носио је свом господару. Ова чесма, колико је мени познато, никада није пресушила. Вода са ове чесме има и лети и зими приближну температуру и веома је лака за пиће. Неки неразумни људи, у потрази за златом, копали су поред темеља и резервоара. На тај начин могли су да униште највеће сеоско богатство.
У селу и око њега налази се 11 камених крстова (не рачнајући она два поред цркве), које су нажалост оскрнавили и оборили опет трагачи за златом.
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
