Бољаре (Власотинце)

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Za ostale upotrebe, v. Бољаре (razvrstavanje).
Бољаре

Бољаре, пут Власотинце-Свође
Бољаре, пут Власотинце-Свође

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво (2011) 983
Положај
Координате 42°58′17″N 22°09′26″E / 42.971333°N 22.157333°E / 42.971333; 22.157333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 273 m
Бољаре na mapi Srbije
Бољаре
Бољаре
Бољаре (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака VL


Координате: 42° 58′ 17" СГШ, 22° 09′ 26" ИГД

Бољаре је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 983 становника (према попису из 1991. било је 795 становника).

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Бољаре живи 774 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,3 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 313 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 640 [1]
1953. 700
1961. 714
1971. 681
1981. 740
1991. 795 795
2002. 987 983
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
973 98,98%
Роми
  
7 0,71%
Црногорци
  
2 0,20%
Македонци
  
1 0,10%
непознато
  
0 0,0%

Развој места[uredi | uredi kod]

Село је смештено у заравни са десне стране реке Власине, на неколико километара узводно од Власотинца од кога га раздваја брдо Бели Камен. Изложено јужној страни, погодно је за живот, па је зато постало и најнасељеније место у XXI. веку горњег дела Повласиња. Асфалтни пут кроз село повезује га са Власотинцем на једној и Свођем на другој страни. Село је збијеног типа, електрифицирано, има водовод, телефон и кабловску телевизију. У селу постоји месна канцеларија општине Власотинце. Задружни дом је објекат где је некада био биоскоп, а у коме су у прошлости одржаване приредбе и игранке, сусрети села и такмичење певача аматера. Од трговине има неколико продавница и цвећара, а од савремених занатских радњи поједине за поправку аутомобила, белу технику и друго. У селу је некада постојала поткивачка и ковачка радња, а и столарска, шнајдерска и пинтерска радња. Данас су од тих класичних занатлија само остали називи фамилија. Такође постоји млин који држе крушевчани (Крушевица је село у близини). Село има бензиску пумпу.

1903. је Бољаре имало 15 кућа које су до 1910. биле покривене сламом. Касније су развој и продукција бољарске ћеремиде допринели да све куће имају кров од ћеремиде. Многи бољарци су били и ћиримџије.

Бољаре је било место где су се крчмила вина за планински кромпир. У размени за три килограма кромпира се добивао један литар вина по принципу ја теби кромпир, ти мени вино. Вино се касније пило на славама и свадбама у планинским селима власотиначког и црнотравског краја.

У Бољару клима погодује за развој виноградарства, воћарства и сточарства. Саде се и кукуруз и пшеница.

У селу постоји четвороразредна основна школа, а деца осмогодишњу основну школу похађају у селу Крушевица, а нека у Власотинцу. Поред школе постоји изграђен комплекс -спомен обележје- палим у ратовима и револуцијама за ослобођење у Првом и Другом светском рату. Некада је ту постојало дрво испод чије хладовине су се одмарали путници који су у караванима било са коњима или пешке ишли према планинским селима, а и данас постоји из тог времена чесма са водом. За време бивше Југославије су се ту стоварали вагони жутог кукуруза из бербе у Банату, с којим се прехрањивао народ у овом крају на почетку и средином XX. века. Ту испод Великог дрва-Миро спавало се и сневало о бољем животу. А постојала је и кафана код куће Љубе учитеља, где се и ноћило. Бољаре је једно од ретких села у Власотиначкој општини које нема негативан природни прираштај.

Становништво и генеалогија[uredi | uredi kod]

По казивању учитеља Љубе Цветковића, рођеног бољарца, прво се у селу Бољаре населило седам породица са Косова, потомка косовских бољара - богаташа који су на велико поседовали земљу. По томе је вероватно и село добило назив Бољаре.

Пре два до три века фамилија Муслинци насељена је и y селу Линово код Љуберађе --Стојановић и Илић, Гарчинска пореклом из Јастребца -данашњи Миленковић и Митић, Цекинци из Брезовице, Гагричинска фамилија из Јастребца, Цветкова, Стојкова, Докинска, Пинтарска и Младеновска фамилија су са Косова.

Многи Бољарци живе у селу а раде у граду (Власотинцу). По професијама су међу Бољарцима репрезентовани судије, начелници власотиначке полиције (г. Коцић-звани Даса је један од познатијих), директори банака у Власотинцу, директори фабрика, радници, просветни радници, инжењери као и свештеници (познат је из старина поп Благоје).

Легенде[uredi | uredi kod]

По усменим казивањима први насељеници села Бољаре су приликом насељавања заузимали бољу земљу, па су према таквим богатим земљопоседницима названи Бољари, а само насеље према тој легенди добило име Бољаре.

Турски господар Бег живео је у својој кући уз поток. Његов адјутант питао га је како да се назове ово место - а господар Бег је рекао - ово село ће да крстиш према господару, па је његов ађутант место крстио Бољаре. Легенда је записана по казивањима Уроша Цекића (*1895.).

Спорт[uredi | uredi kod]

Некада седамдесетих и осамдесетих година XX. века Бољаре је имало фудбалски клуб „Бољарац“, који се такмичио у општинској лиги. Али су познати локални фудбалер Цекић и његов отац ипак играли и за ФК Власину. Млади кошаркаши претежно играју за кошаркашке клубове из Власотинца. Фудбалско игралиште у Бољару је поплавила река Власина, а општинска фудбалска лига више непостоји. На том игралишту су игране утакмице локалних фудбалских клубова из Црнатова и Манастиришта, док нису тамо направљени локални стадиони.

Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]