Бољаре (Власотинце)
- Za ostale upotrebe, v. Бољаре (razvrstavanje).
Бољаре | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Јабланички |
Општина | Власотинце |
Становништво | |
Становништво (2011) | 983 |
Положај | |
Координате | 42°58′17″N 22°09′26″E / 42.971333°N 22.157333°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 273 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 016 |
Регистарска ознака | VL |
Координате: 42° 58′ 17" СГШ, 22° 09′ 26" ИГД
Бољаре је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 983 становника (према попису из 1991. било је 795 становника).
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Бољаре живи 774 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,3 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 313 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 973 | 98,98% | ||
Роми | 7 | 0,71% | ||
Црногорци | 2 | 0,20% | ||
Македонци | 1 | 0,10% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
Развој места[uredi | uredi kod]
Село је смештено у заравни са десне стране реке Власине, на неколико километара узводно од Власотинца од кога га раздваја брдо Бели Камен. Изложено јужној страни, погодно је за живот, па је зато постало и најнасељеније место у XXI. веку горњег дела Повласиња. Асфалтни пут кроз село повезује га са Власотинцем на једној и Свођем на другој страни. Село је збијеног типа, електрифицирано, има водовод, телефон и кабловску телевизију. У селу постоји месна канцеларија општине Власотинце. Задружни дом је објекат где је некада био биоскоп, а у коме су у прошлости одржаване приредбе и игранке, сусрети села и такмичење певача аматера. Од трговине има неколико продавница и цвећара, а од савремених занатских радњи поједине за поправку аутомобила, белу технику и друго. У селу је некада постојала поткивачка и ковачка радња, а и столарска, шнајдерска и пинтерска радња. Данас су од тих класичних занатлија само остали називи фамилија. Такође постоји млин који држе крушевчани (Крушевица је село у близини). Село има бензиску пумпу.
1903. је Бољаре имало 15 кућа које су до 1910. биле покривене сламом. Касније су развој и продукција бољарске ћеремиде допринели да све куће имају кров од ћеремиде. Многи бољарци су били и ћиримџије.
Бољаре је било место где су се крчмила вина за планински кромпир. У размени за три килограма кромпира се добивао један литар вина по принципу ја теби кромпир, ти мени вино. Вино се касније пило на славама и свадбама у планинским селима власотиначког и црнотравског краја.
У Бољару клима погодује за развој виноградарства, воћарства и сточарства. Саде се и кукуруз и пшеница.
У селу постоји четвороразредна основна школа, а деца осмогодишњу основну школу похађају у селу Крушевица, а нека у Власотинцу. Поред школе постоји изграђен комплекс -спомен обележје- палим у ратовима и револуцијама за ослобођење у Првом и Другом светском рату. Некада је ту постојало дрво испод чије хладовине су се одмарали путници који су у караванима било са коњима или пешке ишли према планинским селима, а и данас постоји из тог времена чесма са водом. За време бивше Југославије су се ту стоварали вагони жутог кукуруза из бербе у Банату, с којим се прехрањивао народ у овом крају на почетку и средином XX. века. Ту испод Великог дрва-Миро спавало се и сневало о бољем животу. А постојала је и кафана код куће Љубе учитеља, где се и ноћило. Бољаре је једно од ретких села у Власотиначкој општини које нема негативан природни прираштај.
Становништво и генеалогија[uredi | uredi kod]
По казивању учитеља Љубе Цветковића, рођеног бољарца, прво се у селу Бољаре населило седам породица са Косова, потомка косовских бољара - богаташа који су на велико поседовали земљу. По томе је вероватно и село добило назив Бољаре.
Пре два до три века фамилија Муслинци насељена је и y селу Линово код Љуберађе --Стојановић и Илић, Гарчинска пореклом из Јастребца -данашњи Миленковић и Митић, Цекинци из Брезовице, Гагричинска фамилија из Јастребца, Цветкова, Стојкова, Докинска, Пинтарска и Младеновска фамилија су са Косова.
Многи Бољарци живе у селу а раде у граду (Власотинцу). По професијама су међу Бољарцима репрезентовани судије, начелници власотиначке полиције (г. Коцић-звани Даса је један од познатијих), директори банака у Власотинцу, директори фабрика, радници, просветни радници, инжењери као и свештеници (познат је из старина поп Благоје).
Легенде[uredi | uredi kod]
По усменим казивањима први насељеници села Бољаре су приликом насељавања заузимали бољу земљу, па су према таквим богатим земљопоседницима названи Бољари, а само насеље према тој легенди добило име Бољаре.
Турски господар Бег живео је у својој кући уз поток. Његов адјутант питао га је како да се назове ово место - а господар Бег је рекао - ово село ће да крстиш према господару, па је његов ађутант место крстио Бољаре. Легенда је записана по казивањима Уроша Цекића (*1895.).
Спорт[uredi | uredi kod]
Некада седамдесетих и осамдесетих година XX. века Бољаре је имало фудбалски клуб „Бољарац“, који се такмичио у општинској лиги. Али су познати локални фудбалер Цекић и његов отац ипак играли и за ФК Власину. Млади кошаркаши претежно играју за кошаркашке клубове из Власотинца. Фудбалско игралиште у Бољару је поплавила река Власина, а општинска фудбалска лига више непостоји. На том игралишту су игране утакмице локалних фудбалских клубова из Црнатова и Манастиришта, док нису тамо направљени локални стадиони.
м | ж | |||
? | 1 | 1 | ||
80+ | 4 | 9 | ||
75-79 | 13 | 22 | ||
70-74 | 26 | 28 | ||
65-69 | 22 | 36 | ||
60-64 | 23 | 27 | ||
55-59 | 16 | 14 | ||
50-54 | 42 | 30 | ||
45-49 | 36 | 45 | ||
40-44 | 47 | 34 | ||
35-39 | 38 | 36 | ||
30-34 | 35 | 33 | ||
25-29 | 41 | 19 | ||
20-24 | 39 | 36 | ||
15-19 | 28 | 28 | ||
10-14 | 38 | 27 | ||
5-9 | 32 | 17 | ||
0-4 | 26 | 34 | ||
просек | 37.3 | 40.7 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 411 | 104 | 281 | 22 | 4 | - |
Женски | 398 | 46 | 282 | 64 | 5 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 222 | 10 | - | - | 51 | 6 | 75 | 13 | 3 | 8 |
Женски | 55 | 6 | - | - | 24 | 1 | - | 14 | 1 | 1 |
Оба | 277 | 16 | - | - | 75 | 7 | 75 | 27 | 4 | 9 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 6 | 9 | 1 | 2 | - | - | 38 | |
Женски | - | - | 2 | 2 | 4 | - | - | - | - | |
Оба | - | - | 8 | 11 | 5 | 2 | - | - | 38 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9