Богутовац
| Богутовац (Богутовачка Бања) | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Рашки |
| Град | Краљево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 547 |
| Положај | |
| Координате | 43°40′00″N 20°33′01″E / 43.6667°N 20.5503°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 285 m |
  Богутовац (Богутовачка Бања) Богутовац (Богутовачка Бања) (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 36341 |
| Позивни број | 036 |
| Регистарска ознака | KV |
Координате: 43° 40′ 00" СГШ, 20° 33′ 01" ИГД
Богутовац је насељено место града Краљева у Рашком округу. У насељу се налазе извори минералне воде па је место познато и као Богутовачка Бања.
Географски положај[uredi | uredi kod]
Богутовачка Бања се налази у централном делу Србије, 200 км јужно од Београда и 23 км југозападно од Kраљева. Смештена је на обронцима планине Троглав, на надморској висини од 520 м и има благу континенталну климу. У Богутовачку Бању стиже се Ибарском магистралом са којом је повезана асфалтним путем дужине 2,5 км.[1]
Природни лековити фактори[uredi | uredi kod]
Богутовачка Бања има два извора лековите минералне воде температуре од 24°Ц до 27°Ц. Вода је богата радиоактивним елементима, сумпорводоником и силицијумовом киселином. Позната као “Неуро Бања”, своје епитете о “чудотворној лековитости”, “рају за живце”,”извору новог живота”, стекла је захваљујући делотворној минералној води, изванредној клими без магле, мешања ваздушних струја и наглих промена притиска. Начини лечења су купање у базенима минералне воде уз активан одмор и рекреацију као и пијење лековите воде.[2][3]
Медицинске индикације[uredi | uredi kod]
Вода из Богутовачке Бање је повољна нарочито за лечење и постиже изванредне резултате у лечењу следећих оболења:
- неуропсихијатријска оболења психонеурозе, неуротични синдром, лабилност вегетативног нервног система, неуротске главобоље, мигрене неуралгије, мултипле склерозе, последице полиомиелитиса;
- функционална оболења срца и крвних судова - неурозе срца, повишени крвни притисак, лабилне и пароксизмалне тахикардије, неправилан рад срца везан за нервну раздражљивост, реконвалесценције реуматицног ендокардита и миокардита, оболења и функционалне сметње у периферним крвним судовима (варликозитети, тромбофлебити);
- поједина реуматска оболења - нарочито код особа са оштећеним срцем и крвним судовима: дегенеративни и ванзглобни реуматизам, гонартозе, спондилоартрозе и сл.
- поједина оболења органа за варење - изазване пренадраженошћу вегетативног нервног система: спазам једњака, гастралгије, колон иритабилни (пренадраженост дебелог црева), спастицни колон (сужење дебелог црева) итд.[4]
Богутовачка Бања поред лечилишних, пружа и изванредне услове за активан одмор и рекреацију: планинарење, шетње, припреме спортиста, излете, ђачке екскурзије, лов, а постоји могућност спортског риболова на реци Лопатници и остале услуге забавно-туристичког карактера.
Културно историјски споменици у околини[uredi | uredi kod]
- Тврђава Маглич (14. век)народу позната као проклета Јерина)
- Манастир Жича(13. век)
- Манастир Студеница(12. век)
Демографија[uredi | uredi kod]
Према попису из 2002. било је 547 становника (према попису из 1991. било је 687 становника). У насељу Богутовац живи 452 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,9 година (44,2 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 209 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[6] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 537 | 98,17% | ||
| Црногорци | 3 | 0,54% | ||
| Македонци | 1 | 0,18% | ||
| непознато | 4 | 0,73% | ||
| м | ж | |||
| ? | 3 | 2 | ||
| 80+ | 5 | 9 | ||
| 75-79 | 16 | 18 | ||
| 70-74 | 19 | 30 | ||
| 65-69 | 24 | 24 | ||
| 60-64 | 16 | 15 | ||
| 55-59 | 11 | 13 | ||
| 50-54 | 23 | 17 | ||
| 45-49 | 18 | 23 | ||
| 40-44 | 25 | 16 | ||
| 35-39 | 20 | 15 | ||
| 30-34 | 15 | 14 | ||
| 25-29 | 16 | 15 | ||
| 20-24 | 14 | 14 | ||
| 15-19 | 7 | 7 | ||
| 10-14 | 17 | 11 | ||
| 5-9 | 16 | 10 | ||
| 0-4 | 6 | 23 | ||
| просек | 44.2 | 45.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 232 | 72 | 135 | 16 | 8 | 1 |
| Женски | 232 | 33 | 142 | 52 | 5 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 101 | 9 | - | - | 18 | 1 | 4 | 12 | 5 | 23 |
| Женски | 48 | 10 | - | - | 9 | - | - | 3 | 1 | 1 |
| Оба | 149 | 19 | - | - | 27 | 1 | 4 | 15 | 6 | 24 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 4 | - | 12 | 2 | 7 | 1 | - | - | 3 | |
| Женски | - | 2 | 1 | 4 | 16 | - | - | - | 1 | |
| Оба | 4 | 2 | 13 | 6 | 23 | 1 | - | - | 4 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ „ТО Србије/Богутовачка бања”. Arhivirano iz originala na datum 2014-07-01. Pristupljeno 2014-08-24.
- ↑ „Богутовачка Бања”. Arhivirano iz originala na datum 2014-07-14. Pristupljeno 2014-08-24.
- ↑ „МБ Бање/Богутовачка бања”. Arhivirano iz originala na datum 2014-07-14. Pristupljeno 2014-08-24.
- ↑ „Богутовачка Бања”. Arhivirano iz originala na datum 2014-07-14. Pristupljeno 2014-08-24.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
